„Отаџбина зове“ Милицу Ђурђевић Стаменковски и она се јавља на дужност. Дојучерашња лажна опозиционарка и нова исподцензусна министарка стигла је тамо где је хтела, а то показује како се празним србовањем може правдати било шта

Увек је лепо кад се очијукање заврши хепи ендом. Председник Србије Александар Вучић, човек са искуством у кадрирању, још је после избора приметио да је Милица Ђурђевић Стаменковски жива ватра и да уз мало брушења тај таленат може засијати као дијамант.

Сада постаје министарка за бригу о породици и демографији. Исподцензусна министарка, као ономад Гордана Чомић.

Али, какве то везе има кад „отаџбина зове“? У првој изјави након што је вест ођекнула, Ђурђевић Стаменковски је још једном демонстрирала речитост. Ресор ће, каже, водити као „мајка деце и као ћерка Србије“! Тешко да би се и Матија Бећковић сетио пригоднијих речи.

Глумица на кастингу

За оне који слабије памте, жена позната као Милица Заветница – коју су напредњаци називали и „Милица Лажљивица“ – релативно успешно је глумила опозицију последњих година.

Тако успешно да је заједно са мужем торпедовала уједињење деснице пред децембарске изборе што би, чак и упркос крађи гласова, вероватно значило да опозиција осваја власт у Београду.

Потом су се „Заветници“, та странка са једнокреветним руководством, колективно утопили у Вучића. Милица је за минули рад „ћерке Србије“ награђена ресором.

За оне који још слабије памте, Милица Ђурђевић Стаменковски је као врло млада била радикалка, али је успела да буде искључена из странке јер се по Калуђерици наводно тукла са другом радикалком око свог будућег мужа. Да радикали неког искључе због понашања, требало је и то успети.

Таленат за политику – то јест, за оно што је у Србији политика – нико јој не може порећи. Она уме да говори, да се одбрани и убоде. Она је лепо лице које мења имиџ србовања, а србује боље од других.

Исплативо србовање

Пример Милице Ђурђевић Стаменковски показује колико је лако вишим патриотским разлозима оправдати било шта. И како је лако наплатити празно србовање.

То што Вучић даје Косово на парче – пих, нема везе. То што се људи, кад смо већ код демографије, масовно селе из Србије под овом влашћу – средићемо. То што се „национална политика“ своди на разврат Пинка и Хепија, где је Милица Заветница честа гошћа – мачку о реп.

Јер, отаџбина зове! „Ћерка Србије“ се јавља на дужност. Знала је шта хоће и то је добила. Чека је вероватно светла политичка будућност, финансијски пробитачна.

Али, као и сви који су пристали да вежу своје барке уз напредњачки брод, и Милица Заветница је постала мање од пиона на Вучићевој табли. Излаз из те игре не постоји, пашће кад падне и краљ или пре, ако краљу буде требало.

Тада је неће звати ни отаџбина нити било ко други.