Милош Павлица, некадашњи борац са Кошара, у емотивној и потресној исповести говори о борбама на Косову, Албанцима, злочинима Рамуша Харадинаја, Аркановим тигровима.
Он је у интервјуу за Балкан инфо испричао шта се све дешавало у јужној српској покрајини током рата.
– Ми смо обезбеђивали пут од Подујева до Приштине. У Подујеву је нападнута полиција. Ми одмах добијемо узбуну и идемо у транспортере. Били су укопани, имали су бедеме. Е сад срећом наши транспортери могу да издрже паљбу из аутоматских пушака.
– Али одједном један узима зољу и он нас погађа али срећом она се одбија од нашег возила. И тад смо буквално побегли из Подујева… То је био почетак 1999.
– Они су се толико осилили… Ми смо се повукли тад. Стално су се крили иза цивила. Могли смо да зовемо артиљерију и да их прагама уништимо. Али страдали би и цивили. А они су пуцали обучени у цивилну одећу. А кад су парадирали у униформама е то је било само за сликање.
– Од Вилијама Вокера нисмо могли да побегнемо. Сваки пут кад смо излазили из касарна наш излазак је морао да буде најављен.
– Чим нема Вокера и његових људи то је у најави проблем јер терористи нас нису само нападали кад је он био ту. А Вокер као није никад видео терористе. Сад кад размишљам, највећи промашај што се нисам решио тог Вилијама Вокера
– Ми нисмо желели рат. Били смо млади. Ми смо били спортисти нормални момци. Били смо стално на терену и много ти значи кад ти неко изнесе кафу.
– Био сам сведок где лежимо код доктора, ту ја ту Албанац. Чекамо на вађање гелера и њега првог примају иако је члан ОВК јер је теже рањен. Нико га није дирао. Ми смо Албанској деци давали да једу говедину да не би јели свињетину. Ето толико смо пазили. Они гладни у неким збеговима…
– Холбрука сам једном или два пута видео. Виђао сам и Лилића. Холбрук је исто једно зло али мање од Вокера. По селима са Албанцима – има оних који су враћали оружје, било је оних који су волели Србију и који су Бога молили само да не буде ништа.
– Албанаца у мојој јединици није било. Имали смо једног дечка који је са Косова. И кад смо се повлачили и кад смо га остављали, ја сам се осећао као говно. И горе од тога. Дечко је остао, дали су му муницију и аутоматску пушку.
– Рекли смо му да може са нама ал он рече како му је ту породица.
– Била је гомила врана испред наше касарне. Све вране са Косова поља дођу испред наше касарне. И мој кум каже да ово неће бити добро. И наша касарна би погођена у бомбардовању.
– То бомбардовање на Косову… Бомбама су буквално преорали земљу. Идем путем и само чујем томахавк лети. Како иде пут тако она прати. И само кад се поклопи слика она се са две тоне спусти. И ето…
– Видим ја иде томахавк са падобраном и ја се порадовао да су нам браћа Руси послали С-300. Ја срећан а овај један ме увуче да ме склони… И крене ко милијарду петарди да пршти. Тако пуца она касетна бомба…
– Било нас је 9 у једном моменту. Њих једно 15 нас је навукло и онда су нас окружили и кренули минобацачима да нас туку. И ту сам био погођен…
– Један се терориста предао. Говорио је да је католик и да је боље да га ми убијемо јер ће му ови из ОВК побити све… И њега и целу породицу и још ће бити издајник.
– Није могло да се деси да ОВК зароби неког нашег. Верујем да би сваки пре извршио самоубиство него дозволио да га заробе. Једног смо нашег спасли из Петог батаљона… Он је био потпуно укочен… Видео је ваљда како су ови из ОВК драли једног нашег водника.
– Виђао сам Легију на Косову. Виђао сам га у Пећи… Али Црвене беретке су мислим одмах отишле за Београд кад је почео рат. После су дошли Арканови тигрови. Аркана нисам видео.
– Арканови тигрови су дошли са планом да одмах оду. Ништа нису урадили. Направили мало неку буку али то нама није ни требало на Косову. Добро је што нису били… Понесе људе свашта.
– Био сам убеђен да ћу ухватити Харадинаја. Њега је неко склонио. Он нама није могао да побегне… Видео сам га на снајперу једном приликом. Они су били гоњени до Суве реке…А како су се ти главни извукли не знам… Харадинај је учествовао сигурно на Јабланици у борбама. На Јабланици је било доста незгодно јер их је НАТО подржавао. Иначе Харадинај и та екипа су монструми.
– Је л’ ви знате шта је он радио? Харадинај уђе у кућу, пуца детету у главу, одсече му главу, а онда је баци мајци пред ноге. То се зна, за то има доказа. Је л’ то може нормалан човек?
