ИСПОВЕСТ СЛОБИНОГ ТЕЛОХРАНИТЕЉА: Сергеја сам шамарао, шмркао је у тоалету!

Мука ми је од Сергеја Трифуновића! Наркоман да прича о неком моралу и култури, а у неколико наврата сам га затекао у таквом стању да нема везе ни са једним од тих појмова.

Овако за Српски телеграф почиње шокантну исповест Славко Јанковић, некадашњи полицајац и припадник најужег круга обезбеђења Слободана Милошевића, огорчен што се глумац и новопечени политичар, председник Покрета слободних грађана (ПСГ), како каже, разбахатио до неслућених граница.

Слобин телохранитељ, који је широј јавности постао познат после учешћа у ријалитију „Парови 6“ на ТВ Хепи изнео је за наш лист две ситуације у којима је малтене натрчао на Трифуновића, који је, према његовим речима, био мртав пијан, надуван и обезнањен од наркотика.

– Сергеј је набеђени политичар, мада сам ја аполитичан и стварно немам ништа политички против њега. Међутим, дегутантно ми је и иритантно вређање новинарке вашег листа, па сам решио да отворим душу и народу испричам два сусрета са њим – наводи Јанковић.

СПАСЛИ ГА БАТИНА

Први случај враћа нас у време пред 5. октобар 2000, када је бивши председник СРЈ био пред одласком са власти.

– Не могу да се сетим тачно, али мало пре доласка ДОС на власт у центру Београда био је организован митинг СПС као знак подршке председнику, а у близини и скуп присталица опозиције. Ја сам тада радио обезбеђење митинга СПС, надгледао пролаз политичара из власти и познатих личности које су говориле на том скупу. Да будем прецизан, стајао сам код службеног улаза и обезбеђивао све који туда треба да прођу – истиче Јанковић.

Одједном се, тврди, међу групицом провокатора који су дошли да вређају окупљене уз ограду нацртао и Сергеј.

– Био је мртав пијан, држао је у руци флашу вискија и пушио џоинт. Нисам траву никад конзумирао, али ми је мирис те цигарете тада био непознат и чудан. Претпоставио сам да није обична. Наслонио се и хтео је да на силу прође поред тог службеног улаза који сам обезбеђивао. Прво сам му на леп начин рекао да се одмакне од улаза, а он је почео да вређа и псује, провоцирајући ми је дувао дим у лице. Био је надуван као говедо! Најпре сам га одгурнуо, међутим, он се тада залетео да уђе по сваку цену. Мени је ту прекипело, па сам му завалио шамарчину, после чега су га неки људи одвукли. Не знам да ли су то били људи са којима је он дошао или присталице СПС, у сваком случају, спасли су га већих батина – препричава Слобин телохранитељ.

Други сусрет догодио се 2006, када је Јанковић радио као обезбеђење познатог ноћног клуба „Балтазар“ у Карађорђевој улици у Београду.

– У то време је у тај кафић излазио београдски џет-сет. Сергеј је долазио буквално свако вече. Пошто је клуб имао такав ниво, један од задатака нас из обезбеђења је био да проверавамо тоалете, да се у њима не би конзумирала дрога или радило нешто друго што не приличи месту таквог ранга. Ипак, дешавало се повремено да затекнемо неке људе у разним ситуацијама, па их избацимо напоље – објашњава Јанковић.

НИЈЕ СЕ ОПИРАО

Тако је, сећа се, једне вечери затекао Трифуновића у мушком тоалету, сагнутог испред лавабоа.

– Чудно ми је било да је неко у том положају, јер ме је одмах подсетило на наркомане када покушавају да повуку црту. Био сам у праву, пошто је следеће што је урадио било да је нагло подигао главу увис и почео да трља нос. Одмах сам укапирао шта се дешава. Пришао сам му, питао га шта ради, мада сам одмах приметио да је ван себе од наркотика, очи су му биле изразито црвене и избуљене, нос раширен. Такође, видео сам и мало белих трагова на плочи око лавабоа. Избацио сам га истог тренутка напоље, био је тотално погубљен. Колеге су биле у чуду што избацујем познатог глумца, па сам им рекао да се опасно надрогирао. Није се бунио ни опирао. Експресно су му потом газде забраниле улазак у „Балтазар“ и заиста више није долазио – завршава Јанковић.

Горан Митровић