Почетком децембра Метју Палмер, заменик помоћника државног секретара САД за југоисточну Европу, посетио је Сарајево где се састао са члановима Председништва БиХ. Амерички диполомата је након разговора „у четири ока“ са српским чланом Председништва, потврдио да санкције Милораду Додику остају на снази и да сам „Додик зна шта се од њега очекује како би санкције биле уклоњене.“
Шта је то што Палмер тражи од Републике Српске, али никако не постиже да добије потврдан одговор на ултиматум?! Наиме, амерички државни секретар јасно је поручио Милораду Додику да ће санкције бити укинуте уколико он пристане на интеграције БиХ у НАТО пакт. У Вашингтон се вратио са поруком да Република Српска остаје на путу војне неутралности.
Милорад Додик је већ годинама камен спотицаја америчких интереса на Балкану. Због тога се уочи изборних процеса у Републици Српској кампања за његово рушење обилато финансира из америчких и британских фондација, а амбасаде Лондона и Вашингтона у БиХ претварају се у праве изборне штабове одакле се координира рад већег дела опозиције и невладиног сектора.
На њихову несрећу, Додик је успео да преживи сценарио који су му наменили. Изашао је као победник последњег изборног циклуса и показао да његова политика и даље ужива подршку већине грађана Републике Српске. Читава изборна кампања опозиционог блока протекла је под паролом “’Правда за Давида“. Трагедија једног младића злоупотребљена је у политичке сврхе и стављена у службу рушења институција Републике Српске. Несрећни отац преминулог Давида окупљао је народ на трговима и улицама, а подршку је добијао из политичких кругова у Сарајеву и припадника некадашње Армије БиХ.
Његова судбина је коришћена као инструменет за слање радикалних порука против Милорада Додика и његових најближих сарадника. Давор Драгичевић је током јавних наступа понављао да “Републике Српске више неће бити“, а у више наврата је јавно позивао на линч породице министра полиције, Драгана Лукача ,уз повике да ће „ловити и њега и његову децу“.
Девет месеци су одржавани протести, блокиране су улице и прилази институцијама. Иако ниједан скуп није био уредно пријављен органима реда, полиција није реаговала, пре свега због пијетета према породици Драгичевић, али ствари су одавно измакле контроли. У правној држави закони морају важити једнако за све. Давор Драгичевић је приведен, јер је одбијао да прими позив за саслушање, а читава представа за јавност настала је када су исти они који су политизовали читаву трагедију Давида Драгичевића изашли на Трг Крајина да пруже отпор полицији и створе слику анархије и безакоња у Републици Српској.
Иако је Давор Драгичевић пуштен на слободу, опозиција најављује протесте и поново подгрева атмосферу поделе и нетрпељивости у друштву и држави.
ПАРАЛЕЛА СА ПРОТЕСТИМА У СРБИЈИ
Ако погледамо списак медија који будно прате и готово из сата у сат извештавају фабрикованим вестима о догађајима у Републици Српској, видећемо да је реч углавном о страним гласилима који су припремали атмосферу за НАТО агресију 1999. године и који Републику Српску третирају као геноцидну творевину – Вашингтон пост, Њујорк тајмс, Радио Слободна Европа…
У Србији предањаче лист „Данас“ и телевизија N1 који су иначе и главни медијски покровитељи демонстрација у Београду. Подршку протестима у Бања Луци међу првима је пружила иницијатива „Не давимо Београд“ позната по позиву за извођење обојене револуције у Србији.
Нема сумње да је иста мрежа исплетена око Српске и Србије и нема дилеме да је циљ дисциплиновање руководства у Београду и Бања Луци. Порука је врло јасна – ако се не одрекнете и последњег атома суверене политике – прети вам хаос на улицама, револуција, државни преврат, насиље и анархија. То су методе којима се боре против власти у Србији и Српској свесни да на изборима не могу да их поразе.
У Србији су демонстрације започете након инцидента у Крушевцу у којем је повређен Борко Стефановић. Одједном је та тема постала тачка окупљања и вршења притиска на власт. Да ли је тренутак насумично одабран?! Наравно да не. Све се одиграва у тешкој ситуацији за Србију која води грчевиту борбу да сачува територијални интегритет и безбедност Срба на КиМ. Протести се јављају као покушај да се државно руководство забави о свом јаду и подлегне уценама Приштине и њених западних покровитеља.
Последњи у низу покушаја да се угрози српски ауторитет на Балкану биле су оптужбе да је српска полиција заједно хапсила по Бања Луци са припадницима МУП-а Републике Српске. Циљ таквих клевети је да се Србија прикаже као старији брат који се меша у унутрашња питања БиХ.
Не треба имати ни најмању илузију да су ова два жаришта случајно отворена у истом тренутку. Удар на Српску је удар на Србију. И удар на Србију је удар на Српску. Најјача снага коју Срби имају и источно и западно од Дрине је државотворна и одговорна свест њених грађана.
