Од почетка Специјалне војне операције прошлог фебруара, државе на Западном Балкану Украјини су послале позамашне количине војне помоћи. Од шлемова и борбених прслука, преко оклопних возила до тенкова и авиона, државе чланице НАТО у региону темељно су „очистиле“ своја војна складишта како би наоружали Кијев у његовом сукобу са Русијом.
Таква политика, ипак, оставила је њихове војске у незавидном положају. Неке од њих, попут Северне Македоније, одрекле су се свих својих тенкова и авиона, док су друге, попут Хрватске, преполовиле своју флоту хеликоптера.
Шта су државе Западног Балкана до сада послале Кијеву и да ли од САД и других западних земаља заиста могу да очекују адекватну компензацију?
Македонија предњачи у пражњењу сопствених складишта
Министарство одбране Северне Македоније припрема нови пакет војне помоћи Украјини, а постоји могућност да у тај пакет буду укључени и хеликоптери, пренели су јуче македонски медији.
Иако је Скопље од почетка Специјалне војне операције било изузетно нетранспарентно када је о томе реч, Северна Македонија је, како су то крајем прошлог лета пренели поједини медији, својеврсни „лидер у региону“ у слању наоружања у Украјину.
„Северна Македонија ће Украјини помоћи војном и техничком опремом коју је та држава затражила… Детаљи и количине те војне помоћи су класификовани као војна тајна“, изјавила је министарка одбране те земље Славјанка Петровска почетком марта прошле године.
Стручна јавност је, ипак, успела да дође до одређених информација, па је тако портал „мкд.мк“ почетком августа прошле године пренео да су Македонци два месеца раније Кијеву послали четири јуришна авиона Су-25. Игром случаја, Северна Македонија је пре нешто више од 20 година те авионе купила управо од Украјине, у току оружане побуне албанских сепаратиста у тој земљи.
Како је пренео портал „Балканска безбедносна мрежа“, у питању су авиони које је Скопље 2001. године купило од Кијева и којима су у том тренутку чак и управљали украјински пилоти. По окончању сукоба, одржавање тих авиона постало је превелики трошак за македонски војни буџет, па су они приземљени већ 2003. године.
Четири авиона Су-25 никада нису ремонтовани, да би 2018. коначно били стављени на продају. Купаца тих авиона старих готово четири деценије, ипак, није било, те су они послати у Украјину. Да ли су и како ти авиони Украјини били од помоћи на бојном пољу није познато.
Македонци су Кијеву послали и читав батаљон од 31 тенка Т-72 наводно добијених од Русије 2001. године, што су македонски медији пренели иако су власти у Скопљу слање наоружања покушале да прикрију. Претпоставља се да је послато и друго оружје совјетске производње набављено у почетком овог века, попут лансера ракета БМ-21 „град“, борбена возила МТ-ЛБ, ракете системе противваздушне одбране и лаке преносне ракетне лансере.
И друге земље у региону наоружавају Кијев
Крајем фебруара ове године, Хрватска је одучила да Украјини пошаље 14 хеликоптера совјетске производње из породице Ми-8, односно половину свих расположивих летелица Хрватског ратног ваздухопловства за ту намену.
Реч је о летелицама старије производње, које су последњи пут ремонтоване 2015. године. Након те донације, Хрватска ће наставити да активно користи 10 транспортних руских хеликоптера новије производње Ми-171Ш и четири америчке летелице УХ-60 „блек хок“, пренео је портал „Балканска безбедносна мрежа“.
Као у случају Северне Македоније, и Хрватска је све своје одлуке о слању наоружања у Украјину прогласила поверљивим, па се о појединим детаљима може само нагађати. Слање хеликоптера, ипак, спроведено је поприлично јавно, што је довело до (још једне) конфронтације између премијера Андреја Пленковића и председника Зорана Милановића, који је рекао да би то могло да доведе до „продужавања рата и масовног крвопролића“.
Извесно је да је Хрватска слала војну помоћ Украјини у најмање четири наврата, али није прецизирано шта је тачно послато, пише „Балканска безбедносна мрежа“. Пошто се на фотографијама са ратишта види да поједини украјински војници користе пушке југословенске производње М-70, може се претпоставити да су оне стигле из Хрватске или неке друге бивше југословенске републике.
Државни секретар у Министарству спољних послова Хрватске Зденко Луцић рекао је да је током последњих годину дана његова земља Украјини послала помоћ у вредности од око 160 милиона евра.
Када је реч о Словенији, она је Украјини послала борбена возила пешадије М-80А, која су средином септембра виђени у околини Херсона.
Најмања држава на Западном Балкану, Црна Гора, Украјини је послала помоћ у наоружању и војној опреми вредну више од 10 милиона евра, пренеле су „Вијести“ почетком фебруара ове године. У први мах Подгорица је слала помоћ неборбеног карактера, попут шлемова и борбених прслука, док су касније слате и минобацачке мине и противвазухопловни ракетни системи „стела“ 2М.
Испоруке наоружања у Украјину из земаља Западног Балкана најчешће су праћење обећањима из водећих земаља НАТО, а пре свих Америке, да ће им то бити компензовано „повољним кредитима за набавку западног наоружања“, које би њихове војске требало да јаче интегрише у структуре Северноатлантске алијансе.
Иако су локални званичници, попут македонске министарке одбране Славјанке Петровске, тврдили да слање наоружања Кијеву неће угрозити борбену готовост њихових армија, остаје нејасно на који начин би те земље могле да надокнаде тако значајне губитке у скоријој будућности.
(РТ Балкан)