Велика већина вероватно мисли да су немире у Сједињеним Државама организовали првенствено припадници ниже класе америчког друштва – првенствено сиромашни црнци који су се побунили против расне дискриминацијом.
Међутим, то је тек делимично тачно.
У првим борбеним редовима погромаша налази се и америчка златна омладина.
Богата деца америчке елите.
Шта их је укључило у побуну?
Када је крајем маја гувернер државе Њујорк, Ендрју Куомо, затражио од градоначелника Била де Блазија да затражи интервенцију Националне гарде – овај је то одбио. Упркос томе што су демонстранти нападали полицију, блокирали мостове, разбијали излоге и пљачкали трговине.
Међу учесницима нереда била је и градоначелникова ћерка Кјара де Блазио.
Он је истакнути члан Демократске партије. Потомак је Американаца који су радили у државној администрацији, у обавештајним службама, пропаганди и новинарству. Де Блазио је своју будућу супругу, Ширли Мек Креј, упознао 1991. године. Обоје су тада радили у управном апарату градоначелника Њујорка.
Главно достигнуће 36-годишње Ширли у то време је било објављивање есеја под насловом „Ја сам лезбејка!“.
Живела је од писања говора.
Де Блазио је одбацио презиме свог оца самоубице, Ворена Вилијамса, и узео италијанско презиме своје мајке.
Тако се уздигао у очима потомака Њујоршких Италијана. Поене код руководства Демократске партије донела му је и жена црнкиња-лезбејка.
Ширли је терала каријеру и била, према властитом признању, лоша мајка. А тамнопута деца активно су учествовала у свим предизборним кампањама свог оца.
Кјара је већ са 18 година у интервјуима говорила да је зависник од алкохола и дрога.
Кјара и њен брат Данте дипломирали су на најпрестижнијим универзитетима у САД, позирали за модне часописе, не кријући своја радикално левичарска уверења.
Данте је, на пример, прошле године објавио у USA Today колумну „Научени смо да се плашимо оних који би требало да нас заштите“.
Кјара оживљава идеје свог оца. Крајем маја била је међу демонстрантима који су бацали цигле на полицију и палили јој аутомобиле.
Ухапшена је 1. јуна.
Чим је Кјара пуштена на слободу, Бил де Блазио је објавио – што је типично за америчке родитеље – да је поносан на своју ћерку.
Протестима покрета Black Livest Matter присуствују и британска аристократкиња Кара Делевињ, рођака принцезе Дајане, као и Зое Кравиц која је ћерка и унука моћних босова шоу-бизниса.
Учествује и Парис, ћерка Мајкла Џексона, која је и наследница његових милиона.
Импресиван је међу демонстрантима и број оних који су позавршавали престижне америчке универзитете.
У ноћи 30. маја, током протеста у Бруклину, две особе су делиле учесницима протеста „Молотовљеве коктеле“, а затим су и саме почеле да их бацају у полицију. Кад су ухапшене, показало се да то нису никакви маргиналци, већ припадници њујоршке елите.
Један од то двоје је 32-годишњи Колинфорд Матис који је дипломирао на Принстону а ради у адвокатској фирми Pryor Cashman. Са њим је била 31-годишња Јуроџ Рахман која ради као адвокат у Њујорку.
Кауцију за њих је платиоколега из Вашингтона, који је у мандату Барака Обаме радио у Стејт департману и Министарству одбране САД.
Најагресивнији демонстранатски блок чине летеће групе Антифе коју је Доналд Трамп прогласио терористичком организацијом.
Многи су у заблуди да већину у Антифи чине сиромашни млади црнци. Међутим, према истраживању независног њујоршког новинара Дејвида Маркусу, у редовима Антифе све је више белих девојака и младића из богатих породица са високим степеном образовања.
Маркус је утврдио да корени тог покрета сежу до британских панкера из 1980-их. Такође: да такви ношење маски објашњавају тиме што не желе да њиховаа бела лица штрче у маси црних демонстраната.
У Сједињеним Државама је у току грађански лајт-рат у режији Демократске партије која покушава да сруши Трампа. Учешће у њему деце богаташа то само потврђује.
Међутим, у земљи са четрдесет милиона незапослених и пола милијарде кртатких и дугих цеви у рукама становништва – овакво поигравање са контролисаним хаосом може довести до праве катастрофе.
Ова игра америчких богаташа није прва у историји.
Играле су се француске аристократе крајем 18. века и руски великаши почетком 20-ог. У оба случаја је контролисани хаос прерастао у револуцију а иницијатору су завршавали на гиљотинама и пред водовима за стрељање…
