Да ли је Драгољуб Михаиловић био најодликованији српски официр, да ли је Kраљ Александар изговорио чувену реченицу „Чувајте ми Југославију“, како је убијен емир Мурат у Kосовском боју… само су неке од историјских недоумица које отклања историчар Дејан Ристић.
Ристић за Танјуг каже да је обавеза сваке науке да трага за научним истинама па тако историчари имају обавезу да трагају за историсјким чињеницама.
„Историја нашег народа је богата, величанствна, славна…Она представља невероватан резервоар информација о мноштву историјских личности, догађаја, процеса који и нас формирали као Србе у 21. веку. Са таквом историјом сасвим је очекивано и нормално да постоје историјске недоумице и заблуде. Исти је случај са многим народима који имају богату историју као Срби“, каже Ристић.
Додаје да је у првој књизи сабрао 20 најупечатљивијих митова српске историје и представља неку врсту синтезе свега што су српски историчари у 19. 20. и на почетку 21. века сазнали кроз своја вишедеценијска истраживања.
Цењени историчар напомиње да је желео да информише заљубљенике у историју, али и обичан свет шта су историјске чињенице о догађајима, процесима и личностима о којима наводно сви све знају.
„Читаоци могу да принађу 20 историјских есеја. Један од њих бави се тврдњом да је генерал Драгољуб Михаиловић био први герилац у Другом светском рату и најодликованији српски официр. Део интелектуалних и политичких кругова годинама пласира ту „историјску чињеницу“ а моје колеге историчари покушавају да објасне да то једноставно није тачно“, казаио је Ристић. Према његовим речима генерал Михаиловић је одликован 20 пута.
„Он је добио 20 значајних српских, југословенских и ностраних одликовања и ту нема ништа спорно. Међутим, сва четворица српских војвода Радомир Путник, Живојин Мишић, Степа Степановић и Радомир Путник имају неупоредиво више одликовања. Kраљ Александар ујединитељ такође. Ако говорим о потоњем периоду и Kоча Поповић има више одликовања од Михаиловића“, казао је Ристић.
За њега нема дилеме да је неоснована тврдња како је Михаиловић први герилац и Другом светском рату.
„Рат је почео 1. септембра 1939 године, а генерал Михаиловић је започео герилску борбу у мају 1941. године…То би значило да су многи поробљени народи у Европи чекали генерала Михалиловића да започну своје герилско деловање. Покрети отпора деловали су у Пољској, Финској, земљама Бенелукса, Данској, Албанији, Грчкој…Дакле Михаиловић пре априла 1941. године. Михаиловић је био први герилац на територији Југославије, али никако у Европи“, казао је Ристић.
Једна од „установљених“ историјских истина у нашој средини је реченица Kраља Александра на самрти након атентата у Марсеју у којој он наводно поручује „Чувајте ми Југославију“. Ристић наглашава да краљ Александар није био у прилици да било шта каже пре смрти.
„Тог 9. октобра 1934. године краљ Александар је убијен на лицу места. Ту реченицу је измислио министар иностраних послова Kраљевине Богуљуб Јевтић желећи да капитализује чињеницу да је био непосредни пратилац Kраља у службеној посети Француској. Желео је да ојача свој службени положај након смрти краља“, казао је Ристић.
Он је у књизи поновио неке детаље из Kосовског боја, које српски историчари потенцирају скоро 200 година.
„Мурат је пре свега био емир, а не султан. Он није убијен на превару од стране Милоша Обилића током боја како нам сведочи наша епска традиција. Српски историјски извори настали неколико недеља након Kосовског боја садрже сведочења учесника тог догађаја. Дванаесторица заветованих српских племића су у боју убила Мурата и о томе сведочи Стефан И Тврстко Kотроманић српски бан Босне који у писму фиорентицима пише о победи српске војске и смрти Емира Мурата“, каже Ристић.