Постоји само један активан брод америчке морнарице који је у власништву стране владе. И то, ни мање-ни више, Северне Кореје
Северна Кореја је 23. јануара 1968. године напала и одузела УСС Пуебло, полунаоружани шпијунски брод који се креатао у међународним водама у близини њихове обале.
Барем је тако тврдила америчка влада. Послат је како би сакупио што више података о „мистериозној“ војсци још мистериозније нације, а на њему се налазила осетљива шпијунска опрема за енкрипцију и обавештајне документе
Један члан посаде је убијен, а 82 осталих су заробљени и малтретирани наредних годину дана.
Педесетогодишњица од отимања брода обележава се 23. јануара и сјајан је подсетник да су везе између Вашингтона и Пјонгјанга биле напете и пре него што су Доналд Трамп и Ким Џонг-ун размењивали увреде на нивоу основне школе. А добра је лекција и за данас.
Иако су ове две земље у чудним односима више од пола века, неки периоди су били гори од осталих. Те 1968. године, чак и по данашњим критеријумима, било је јако опасно. Као и данас, обе земље су размениле оштре ноте упућене једна другој. Одмах након отимања брода, америчка морнарица инсистирала је на томе да се посада врати и да се Северна Кореја извини, а желели су чак да траже и компензацију сходно са међународним правом.
Пјонгјангу се ово није допало. Наредних пар месеци обележиле су тензије и мали окршаји између САД и Северне Кореје. Неколико дана раније специјалне снаге Северне Кореје су скоро успеле да убију председника Јужне Кореје у Плавој кући, која је еквивалент Белој кући у САД.
С друге стране, врховни генерал Пак Чанг-кук изјавио је да се УСС Пуебло кретао водама Северне Кореје, а не међународним. Пјонгјанг је тражио САД да то призна и да се извини и обећа да се тако нешто више никада неће поновити – документовано. Вашингтон је прво игнорисао идеју, али су на крају пристали и тако обуставили једногодишњу дипломатску срамоту којој су били изложени.
У тим месецима, САД које су биле у рату са Вијетнамом стекле су велико војно присуство око Јужне Кореје, где су распоређивале неколико авио превозника. СССР, кључни севернокорејски савезник послао је бродове у Јапанско море. Сценографија је изгледала као да се припрема један озбиљан конфликт.
У међувремену заробљена америчка посада у Пјонгјангу преживљавала је терор – глад, саслушања, премлаћивања и психолошко мучење трајали су нешто мање од годину дана. Командант Лојд М. Бучер је чак изведен пред лажан стрељачки вод да би „признао“ своје грешке када су запретили да ће убити његове људе.
За Севернокореанце, брод је био право богатство за шпијунажу захваљујући свој технологији коју је поседовао и приручницима за руковање. Занимљиво је да је посада САД у моменту преузимања брода покушала да уништи многе ствари на њему, али стручњаци верују да је велика вредност пала у руке Северне Кореје, тачније припадника КГБ у СССР.
Иначе, тадашњи амерички председник Линдон Џонсон сусрео се са озбиљним захтевима да се освети Северној Кореји. Штавише, постојали су и ратни планови, који су укључивали нулекарне нападе. Срећом, Џонсон је био уздржан и желео је дипломатским путем и тајним позивима да реши спор.
Џек Чеверс, који је написао књигу о инциденту са Пуеблом, запитао се да ли би Трампова администрација показала овакву уздржаност ако би се суочила са сличном провокацијом.
Посада је пуштена на слободу пред Божић, а САД су се извиниле Северној Кореји и потписале документ да се тако нешто више неће поновити. Штета је ипак учињена – Северна Кореја је понизила Америку и постигла свој циљ. Данас, трофеј Хладног рата усидрен је у реци Потонг као део ратног музеја у Пјонгјангу.
Отимање америчког брода добар је подседник да је режим Кима Џонга-уна, сада већ трећег наследника диктатуре, непредивидив етнитет који не поштује међународна правила. Током Другог светског рата САД и СССР су имали јасан договор око шпијунских бродова – не дирајте нас, нећемо ни ми вас. САД је погрешно проценила Пјонгјанг сматрајући да ће поштовати иста правила. Али, нису.
И, таква потцењивања ништа мање нису опасна ни данас.
Извор: informer.rs
