Центар за медијски мониторинг урадио је истраживање на тему „Има ли у Србији цензуре и како извештавају медији“, фокусирајући се на три сегмента јавности унутар којих је спровео истраживање, и то међу штампаним медијима уз додатак њихових онлајн издања, електронским медијима и објавама на друштвеним мрежама.
Истраживање Центра за медијски мониторинг показало је да наметнута теза да су владајући кадрови узурпирали комплетну медијску сцену апсолутно не стоји, имајући у виду да постоји огроман број електронских и штампаних медија који отворено промовишу опозиционе лидере и износе антирежимске ставове. Главни закључак истраживања је да цензура не постоји и да је веома велики простор за критику и изражавање мишљења.
У оквиру анализе медијских садржаја под називом „Има ли у Србији цензуре и како извештавају медији“, релевантни статистички подаци показују да је, примера ради, две трећине текстова у дневном листу Данас изразито негативно оријентисано према актуелној власти, док је тај проценат још већи када су у питању ауторски прилози телевизије Н1.
– Са друге стране, недељници НИН и Време, десетине портала са великим буџетима, као и гласило НДНВ-а „Аутономија инфо“ стопроцентно су окренути против режима. Оно што је симптоматично јесте да се у текстовима не поштују основни кодекси и занатска правила новинарства, да се другој страни ускраћује право на реакцију и да се тенденциозно, као аксиоми, представљају полуистине или манипулативне тврдње – каже Томислав Ловрековић, један од оснивача Центра за медијски мониторинг и додаје да је уобичајено се напади нарочито појачавају кад год се интезивира питање решавања будућности Косова и Метохије.
Он напомиње да у прилог томе да цензуре заправо нема, сведочи чињеница да РТС редовно преноси саопштења свих опозиционих актера, али и да је на друштвеним мрежама говор мржње свакодневни манир лидера организација који се противе актуелном режиму.
– Наши истраживачи су утврдили да опозициони лидери 2,25 пута на дан изнесу увреде или претње које би морале бити службено процесуиране од полиције, како потврђује и правни тим Центра за медијски мониторинг . Осим тога, готово свакодневно, опозиционари кроз своје објаве траже забрану медија, називају штампана издања „тоалетоидима“, називају противнике „фашистима“, „шљамом“ и „с(творовима)“, а медијске раднике „стоком“. Интересантно је да се таквим квалификацијама по правилу придружују и они који представљају медијска и новинарска удружења или редовно позивају на заштиту струке – закључује Ловрековић.
На представљању резултата истраживања Центра за медијски мониторинг присуствовали су и новинарка ТВ Микс из Краљева, Данка Гашић, новинарка ТВ Плус, Маја Живковић и уредник недељника Афера, Градиша Катић, који су учествовали у спровођењу истраживања.
