Са близу 60 милиона присилно расељених људи у свету и скоро свакодневним писањем медија о преласцима преко Средоземног мора, све чешће виђамо наизменичну употребу израза ‘избеглица’ и ‘мигрант’ – у медијима и у јавном дискурсу. Постоји ли разлика између ова два термина и да ли је она битна?
Да. Разлика постоји и битна је. Сваки од ова два термина има своје значење и оно се разликује. Мешање термина доводи до проблема за обе популације.
Ево због чега:
Избеглице су особе које беже од оружаних сукоба или прогона. Крајем 2014. године у свету је живело 19,5 милиона избеглица. Они су често у тако опасном и неподношљивом положају да прелазе међународне границе у потрази за безбедношчу у суседним земљама. У међународним оквирима, тиме бивају признате као „избеглице“ са приступом помоћи коју им пружају државе, UNHCR и друге организације. Оне су признате као избеглице управо зато што је за њих превише опасно да се врате својим кућама и зато што им је потребно уточиште на неком другом месту. То су људи за које одбијање доделе азила може имати фаталне последице.
Избеглице су дефинисане и заштићене у међународном праву. Конвенција о избеглицама из 1951. године и пратећи Протокол из 1967. године, као и други правни акти попут Конвенције ОАУ о избеглицама из 1969. године, представљају камен темељац савремене заштите избеглица. Правни принципи које штите унети су у небројене међународне, регионалне и националне законе и праксе. Конвенција из 1951. године дефинише појам избеглице и наводи основна права које државе морају омогућити избеглицама. Један од најосновнијих принципа дефинисаних у међународном праву је забрана протеривања или враћања избеглица у ситуације у којима би њихов живот или слобода били доведени у опасност.
Заштита избеглица има много аспеката. Међу њима су заштита од враћања у опасност од које су побегли, приступ правичним и ефикасним азилним процедурама, те мере да се осигура поштовање њихових основних људских права да би им се омогућило да живе у достојанству и безбедности док им се истовремено помаже да нађу трајније решење. Државе имају првенствену одговорност да пруже ову заштиту. Према томе, УНХЦР блиско сарађује са владама, саветује их и помаже им – у мери у којој је то потребно – да испуне своје обавезе.
Мигранти бирају да оду не зато што су изложени директној претњи од прогона или смрти, већ углавном зато да би побољшали свој живот тако што ће наћи запослење, или у неким случајевима због образовања, спајања са породицом или других разлога. За разлику од избеглица које не могу безбедно да се врате кућама, мигранти се не суочавају са таквим препрекама за повратак. Уколико одлуче да се врате кући, они ће наставити да добијају заштиту своје државе.
Ова разлика је важна за појединачне владе. Земље поступају са мигрантима у складу са сопственим имиграционим законима и процесима. Земље поступају са избеглицама у складу са нормама заштите избеглица и уточишта које су дефинисане у националном законодавству и у међународном праву. Државе имају одређене одговорности према свакоме ко тражи азил на њиховој територији или на њиховим границама. UNHCR помаже државама да испуне своје обавезе у домену азила и заштите избеглица.
Политика има своје наачине да се умеша у овакве дебате. Мешање избеглица и миграната може имати озбиљне последице по живот и безбедност избеглица. Замагљивање ова два термина одвлачи пажњу од специфичних правних заштита које су избеглицама потребне. Оно може смањити подршку јавности за избеглице и институт азила у време када је таква заштита потребна већем броју избеглица него икада раније. Сва људска бића морамо третирати с поштовањем и достојанствено. Потребно је да обезбедимо поштовање људских права миграната. Истовремено је потребно и да пружимо одговарајући правни одговор за избеглице, посебно због тешког положаја у коме су се нашле.
А сад, вратимо се у Европу и великом броју људи који чамцима пристижу ове и прошле године у Грчку, Италију и на друга места. Шта су они? Избеглице или мигранти?
Заправо су и једно и друго. Већина људи која ове године стиже у Италију и Грчку су из земаља у којима бесне ратови или које се сматрају земљама „које производе избеглице“ и којима је потребна међународна заштита. Међутим, мањи број њих потиче из других места, а за многе од тих особа би исправно било користити израз ‘мигрант’.
У UNHCR-у кажемо ‘избеглице и мигранти’ када говоримо о кретању људи преко мора, или у другим околностима када сматрамо да може постојати присуство обе групе – још један такав пример су људи са чамаца у Југоисточној Азији. Ми кажемо ‘избеглице’ када говоримо о људима који беже од рата и прогона преко међународне границе. А ‘мигранти’ кажемо када говоримо о људима који су у покрету из разлога који нису обухваћени правном дефиницијом избеглице. Надамо се да ће и други размислити о томе да поступе на овај начин. Избор речи јесте битан.
