У ексклузивном интервјуу за „Печат“, о српско-руској сарадњи у области војне индустрије, о њеном значају и перспективи говори Олег Валерјевич Маркејев, заменик генералног директора „Рособоронекспорта“, руске државне компаније за трговину оружја и војне опреме, а чији рад се налази под директним надзором председника Русије Владимира Путина и Владе Руске Федерације.
Како видите Србију 20 година након НАТО бомбардовања? Колико је данас снажна њена војска?
Нажалост, пре 20 година, Србија је била изложена војној агресији. То је несумњиво утицало на развој земље, али данас видимо да се република опоравила и да заузима једно од кључних места међу економијама европских земаља, те да успешно наставља да развија свој економски и војни потенцијал.
„Рособоронекспорт“ веома цени традиционално пријатељске односе између Русије и Србије, која представља нашег стратешког партнера не само на Западном Балкану већ и у целој Европи. Захваљујући способности да брани своје економске и политичке интересе, Република Србија бира оружје и војну опрему, полазећи од начела фер конкурентности. Развој и производи руске одбрамбене индустрије, познати по својим високим перформансама, поузданости и ефикасности, већ више пута су победили у конкурентној борби.
И драго ми је што овај избор руског оружја чини Србију јаком војном силом, помажући јој у одбрани сопственог суверенитета.
Како оцењујете напоре Србије да не одустане од својих принципа континуиране сарадње с Руском Федерацијом, посебно имајући у виду све већи притисак западних земаља у погледу увођења санкција Русији од стране наше земље?
Видимо и ценимо озбиљну државну политику Србије да заштити сопствене интересе у питањима избора модерног оружја и војне опреме за опремање својих оружаних снага.
„Рособоронекспорт“ је у неколико наврата указивао да санкције, уз помоћ претњи којима западне земље покушавају да изврше притисак на друге државе, представљају најјаснији пример нелојалне конкуренције. Уцењивање се врши на државном нивоу. Упркос томе „Рособоронекспорт“ данас успешно развија и планира војнотехничку сарадњу с другим земљама, укључујући Србију, истовремено задржавајући не само различите програме финансијске подршке руском извозу и помоћ разних стручних заједница на апсолутно свим нивоима већ и најважнију ствар – свеобухватну моћну подршку наше државе.
Мислите ли да ће Сједињене Америчке Државе увести санкције против наше земље ако се настави куповина оружја и војне опреме из Русије?
Русија и Србија данас сарађују на многим заједничким пројектима који користе обема земљама. Војнотехничка сарадња једно је од важних подручја сарадње између две државе, и заснована је на међувладиним споразумима. То је корисно за Србију, која врло добро зна да без јаких оружаних снага, опремљених поузданим и модерним наоружањем, доводи у питање суверенитет земље, економску слободу и, као последицу, животни стандард грађана.
У Русији постоји добра изрека: „Ако се бојите вукова – не идите у шуму.“ Другим речима, Србија данас жели да развије своје оружане снаге и ради то онако како диктирају тржишни услови и искуство. Зашто постављати питање хоће ли увести санкције или не? Чини ми се да руководство земље себи поставља много важније питање – „шта је боље за Србију?“ – и доноси одговарајуће закључке и избор.
Које су могућности за повећање војнотехничке сарадње Републике Србије и Руске Федерације?
Русија је увек спремна да прошири сарадњу са Србијом. Данас „Рособоронекспорт“ нуди све могуће облике сарадње: директне испоруке оружја и војне опреме, организацију лиценциране производње на територији партнера, ремонт и модернизацију. Поред тога, данас смо тестирали и широко користили најнапредније спољнотрговинске механизме. Сигуран сам да постоји повећање капацитета и потенцијала војнотехничке сарадње. Увек смо отворени за дијалог с братском Србијом.
Колико је реално да Република Србија по повољним условима може да набавља системе С-300 или С-400 из Русије?
Војнотехничка сарадња Русије и Србије увек се градила на принципима обостране користи. Без сумње, у случају захтева Србије за куповину једног од наведених ПВО система великог домета, „Рособоронекспорт“ ће радити на овој теми у блиској сарадњи са српским колегама, а заједно можемо наћи најповољније услове испоруке који одговарају обема странама.
Могу ли влада наше земље и њене компаније из области војноиндустријског комплекса помоћи Руској Федерацији у успостављању сарадње с војноиндустријским сектором Републике Српске? Пре свега, имајући у виду ваздухопловни завод „Орао“ из Бијељине, „Космос“ А. Д. из Бања Луке и „Технички ремонт Братунац“ – ТРБ?
„Рособоронекспорт“ има велико искуство у сарадњи са страним индустријским предузећима. Као пример могу навести Индију, где већ дуже време радимо на програму „Made in India“, који укључује локалну индустрију у заједничке пројекте за производњу оружја и војне опреме. У овој области спремни смо да сарађујемо са Србијом и Републиком Српском. Рећи ћу и више – наши представници преговарају о сарадњи с неким индустријским предузећима Републике Српске.
У којој мери је војноиндустријски сектор Србије способан за проширење сарадње у погледу ремонта руских оклопних борбених возила и других система наоружања? Да ли Русија располаже могућностима и планира ли да уложи у модернизацију српске индустрије?
Осигуравање техничке спремности испоручене војне опреме за време њене експлоатације је за нас најважнија компонента извоза оружја. „Рособоронекспорт“ је у потпуности надлежан за стварање сервисних техничких центара за опрему свих врста оружаних снага на територији партнерских земаља. Такође, постоји позитивно искуство у организовању заједничких подухвата за ремонт и сервисирање опреме. Истовремено, можемо предложити стварање мобилних сервисних комплекса опремљених савременим аутоматизованим хардверским и софтверским системима који пружају информације у стварном времену о стању опреме, планирању сервисирања и поправки на терену и аутоматски одржавају електронски пасош за оружје и војну опрему.
Наравно, сваки је пројекат индивидуалан и потребно га је размотрити и проценити са становишта техничке и економске изводљивости.
Да ли је могуће на овај начин склопити дугорочни споразум према којем ће, на пример, војноиндустријски сектор Србије ремонтовати руске борбене системе по ценама много нижим од тржишних, а заузврат би Србија могла да добије војну опрему и оружје за потребе милитаризираних структура, као и специјална возила и летелице за цивилне потребе у случају хитности неутралисања и спасавања у ванредним ситуацијама?
То је све предмет преговора и консултација руско-српских радних група. У преговорима увек заузимамо флексибилну позицију како бисмо постигли заједнички резултат и сарадњу.
Саша Францисти
