Администрација бившег америчког председника Била Клинтона пружала је значајну политичку и финансијску подршку црногорској власти након што се председник Демократске партије социјалиста (ДПС) Мило Ђукановић дистанцирао од политике Слободана Милошевића, пишу подгоричке Вијести.
Како се наводи, то се може закључити из докумената који су крајем прошле недеље постављени на сајту „Председничке библиотеке и музеји Била Клинтона“, у којима се наводи да је администрација бившег председника САД само 1999. године Црну Гору помогла са 55 милиона долара.
– 20 милиона од тога је била техничка и хуманитарна подршка, а 35 милиона платни биланс – рекао је 9. децембра 1999. године Џејмс Добинс, специјални саветник председника и државне секретарке за Косово и примену Дејтонског споразума.
Добинс је том приликом казао да САД подржавају политичке и економске реформе које се дешавају у Црној Гори и да би она могла да послужи као пример осталим деловима тадашње Југославије.
Наводи се да је похвале на рачун Ђукановића Клинтон изнео у говору јуна 1999, а у част тадашњег словеначког председника Милана Кучана.
– Желео бих да се захвалим такође и председнику Црне Горе Ђукановићу, који је овде вечерас са нама, за све што су урадили да заштитите демократију и толеранцију неопходну да се она развије. Уз вашу помоћ, и сталан опрез, можемо једном за свагда доказати да су Европа и слобода синоними – пише у његовом говору од 21. јуна 1999.
Тадашња америчка државна секретарка Медлин Олбрајт се са црногорским председником састала крајем 1999. године у Берлину на маргинама састанка шефова дипломатија осам најразвијенијих земаља света (Г8), а њих двоје су наредне године разговарали и у Риму, што се види из доступних података о састанцима америчког председника и државне секретарке.
Наводи се и да је уочи почетка бомбардовања НАТО 1999, Клинтонов саветник за националну безбедност Семјуел Бергет припремио документ који се тиче војних операција на Косову, а у којем је за Олбрајт био намењен део о Црној Гори.
У документима се наводи и да се Бела кућа трудила да о питању стабилности Црне Горе 2000. године разговара са тадашњим и садашњим руским председником Владимиром Путином.
– Многе земље Г8, нарочито наше НАТО савезнице и ми сами, забринути смо због напора Милошевића да дестабилизује регион, не само Црну Гору, него много шире. Зато очекујем да се током радне вечере и билатерале са председником Путином помене питање стабилности на Балкану и да ће председник нагласити важност да се залажемо за очување демократске владе под Ђукановићем – рекао је тадашњи државни секретар Стајнберг.
Црна Гора била је тема више телефонских разговора Клинтона са британским премијером Тонијем Блером и немачким канцеларом Герхардом Шредером.
У другом разговору он Блеру говори како се и да ли се може извршити економски притисак на Милошевића који неће превише нашкодити Македонцима и Црногорцима, а међу опцијама су борба против прања њиховог новца на Кипру и притисак на њихове рачуне у Лондону.
– Не желим да Црногорцима створим било какве проблеме – казао је Клинтон Блеру у априлу 1999. године.
Д.К.
