Некадашњи министар правде Црне Горе и лидер некада утицајне Народне странке, а сада адвокат и члан Правног савета Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве Драган Шоћ је претходних дана, у прилично скандалозној изјави датој телевизији “Н1”, фактички изједначио јуришне одреде режима Мила Ђукановића, са слободољубивим српским народом у Црној Гори и његовим политичким лидерима.
Некадашњи министар правде Црне Горе и лидер некада утицајне Народне странке (НС), а сада адвокат и члан Правног савета Митрополије црногорско-приморске Српске православне цркве (МЦП СПЦ) Драган Шоћ је претходних дана, у прилично скандалозној изјави датој телевизији “Н1”, фактички изједначио јуришне одреде режима Мила Ђукановића, који су шок-бомбама, сузавцем и пендрецима напали грађане који су недавно у Никшићу протестовали због хапшења владике будимљанско-никшићког Јоаникија и још осморице свештеника СПЦ, са слободољубивим српским народом у Црној Гори и његовим политичким лидерима.
Притом, иако је у поменутој изјави захтеве за повлачењем накарадног тзв. Закона о слободи вероисповести окарактерисао као оправдане, није пропустио да помене да у борбу за одбрану светиња СПЦ у Црној Гори не би требало да буду укључени политички актери, као и да су преговори са институцијама црногорског режима нужност, чиме се, додуше у нешто разводњеном облику, сврстао на страну Ђукановићевог режима, који настоји да протестима за одбрану светиња СПЦ одузме било какву политичку компоненту, и сведе их искључиво на имовинско-правно питање.
Иначе, уколико проанализирамо позадину досадашњег Шоћевог политичког ангажмана, присетићемо се да је од 1998. до краја 2000. године био на челу црногорског Министарства правде. То само по себи можда и не би било претерано значајно да у овом периоду, при Центру безбедности (ЦБ) на Цетињу, није регистрована расколничка тзв. Црногорска православна црква (ЦПЦ) распопа Мираша Дедића, коју Ђукановићев режим сада покушава да претвори у “званичну” цркву Црне Горе. Осим тога, Шоћ је на поменутој функцији био умешан у аферу “Kодинг”, која се односила на набавку рачунарске опреме од истоимене подгоричке фирме у милионском износу за потребе Министарства правде, без претходно расписаног тендера.
Иако је ова афера касније пала у заборав захваљујући бројним другим аферама, којих је на црногорској политичкој сцени претходних година било у изобиљу, она никада није добила правни епилог. Нема никакве сумње да би Шоћ на томе могао да захвали Ђукановићу и његовој Демократској партији социјалиста (ДПС), која већ деценијама својим пипцима повлачи кључне потезе у свим државним институцијама, укључујући тужилачке и правосудне, чији је дужник постао на овај начин.
Шоћ је 2009. године донео одлуку да се повуче из активног бављења политиком, у склопу којег је, осим поменуте министарске функције, битно допринео довођењу НС, на чијем челу је био у периоду од 2000. до 2005. године, на маргине црногорске политичке сцене, чиме је пружио својеврсну подршку ДПС да заузме предоминантну позицију и окупира читав државни апарат. Kако је изјавио, из политике се повукао да би се бавио адвокатуром, без икакве сумње неупоредиво уноснијим послом.
Да ствар буде занимљивија, из добро обавештених кругова блиских црногорским политичким и безбедносним структурама сазнали смо да Шоћ дужи низ година покушава да се наметне као кредибилан саговорник црногорске Агенције за националну безбедност (АНБ), првенствено по питању односа у српској заједници у Црној Гори, али, на његову велику жалост, није успео да “добаци” даље од статуса ситног доушника.
Закључак се намеће сам од себе – док је међу онима који настоје да се представе као борци за заштиту интереса СПЦ у Црној Гори људи попут Шоћа, Ђукановићев режим не мора ни најмање да страхује за своју позицију.