Ако је судити по решењима у предлогу измена и допуна Закона о планирању и изградњи, везаним за укидање конверзије, атрактивне локације до којих су дошле компаније куповином фирми из приватизације, стечаја или извршним поступком, неће више бити запуштене и недоступне за проширење својих капацитета.
Тако је бар показала јавна расправа, али и привредници који сматрају да се отклоњена препрека за њихове инвестиције, које су код неких компанија биле онемогућене зато што су по важећим прописима, своје право коришћења државног земљишта, морали скупо да плате да би било у њиховој својини. Без својине нису могли да добију грађевинску дозволу, а и они који су покушали и у таквим условима да дођу до проширења својих капацитета, сложеном процедуром били су онемогућени.
Важно је и то што у неким процесима приватизације није било назнака да су платили само фабрику, а не и земљиште. Оне се уводе 2009. године Законом о планирању и изградњи, када је уведена уведена конверзија, која је за грађане и део привреде била бесплатна, али не и за оне који су куповали предузећа у поступцима приватизације, стечаја и извршења.
У целу причу се умешао и Уставни суд 2013. који је проценио да земљиште које је купљено не може бити конвертовано уз накнаду уколико је она нижа од тржишне цене земљишта, па се 2015. доноси посебан Закон о конверзији.
Процене су биле да ће се наплатом конверзије у државну касу за неколико година слити 1,2 милијарде евра. Од тих пара није било ништа јер се по анализи НАЛЕДА у државни буџет за девет година слило само око 9 милиона евра.
- Локалне самоуправе у просеку су спровеле мање од 15 поступака, а привредници који су учествовали у истраживању рекли су да не планирају да покрећу поступак за конверзију, због превисоке накнаде која је ишла и до 500.000 евра по хектару. Зато је и остало “закључано” више од 5.000 хектара грађевинског земљИшта, а њихово “откључавање” укидањем конверзије имало би много веће користи за државу кроз нове инвестиције и радна места, приходе кроз доприносе и порезе. Могуће злоупотребе у неким приватизацијама нека испитају надлежни органи – наводи се у анализи НАЛЕД.
С тим се слаже и Александср Вујошевић, директора правних послова у „Неопланти“, који сматра да читава привреда трпи јер је у неким приватизацијама било злоупотреба.
- Да је у старту речено да се продају фирме, а не и земљиште, ниједно предузеће не би нашло купца. Kод „Неопланте“, је земљиште било наведено али ми смо морали да платимо конверзију да би проширили производне капацитете. На нашој парцели од 16 хектара ништа не можемо да направимо, иако смо имали пројекте за проширење погона трајних производа и водне станице, који би се простирале на три хектара. Одустали смо јер би нас конверзија за та три хектара коштала око милион евра – наводи Вујошевић за “Блиц Бизнис”.
Он додаје да је целу ствар додатно закомпликовао и Уставни суд 2013. године који је навео да државно земљиште може да се поклони, а уколико се наплаћује, цена мора да буде тржишна.
- Тако имамо ситуацију да се страним инвеститорима поклања земљиште, а домаћи, ако хоће да се развијају, морају да издвоје милионске суме за сопствене парцеле. Тај апсурд би изменама Закона о планирању и изградњи укидањем конверзије, могао да се превазиђе а ми би наше пројекте реализовали и не само ми, већ и друге компаније. Највећа добит овог процеса би била за државу преко приходи од такси и пореза, али и за друштво, јер би се отворила нова радна места. Одустајањем од изградње погона трајних производа она су изгубљена – објашњава Вујошевић за Блиц.