Без брисања граница на Балкану никаквог трајног мира не може бити. А границе се могу брисати само што бржим укључивањем свих земаља на западном Балкану у ЕУ. Сваки други концепт је штеточински и води даљим поделама и трвењима са несагледивим последицама.
Ово у интервјуу за “Блиц” каже лидер Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак.
- Кретати се истом платформом деценијама и стално очекивати другачији резултат јесте наивно. Увођење такса и остале отежавајуће околности за преговоре су удварање једном делу косовске јавности. С друге стране, јалово и бесмислено јуначење паролама типа “Косово је Србија” је додворавање једном делу јавности у Србији.
Како бисте ви решили проблем Косова?
- Конкретно, признавањем Косова уз давање међународних гаранција о заштити културних и економских интереса Србије који би морали бити таксативно набројани и дефинисани. Уосталом, зар то није и оно што ради актуелни режим? И што би урадио свако ко има трунку одговорности према ситуацији у којој се налазимо. Немојте имати сумње да би то радила и тзв. права опозиција. Погледајте, нпр. Бошко Обрадовић се уби од Косова, патриотизма и русофилије, али трчи на фиктивни састанак са Метјуом Палмером. Дакле, њих само треба позвати. То је онај тип особа које сви знамо из средње школе, којима је свака журка без везе ако на њу нису били позвани. Него да се вратим на тему – примера ради, ако би, теоретски, четири општине не северу Косова биле “припојене” Србији, да ли би официјелни Београд признао остатак Косова као независну државу? Па, наравно да би. Значи, није у питању да ли признати Косово, него у којим границама. А ако почну промене граница по етничким основама, кога би онда зачудило ако би Косово тражило Прешево, Медвеђу и Бујановац? Да не спомињем аналогне примере у Грчкој, Македонији и Црној Гори. Дакле, сваки други пут је траћење времена којег је ионако превише изгубљено. А ови што се куну у “Косово је Србија” – или су заведени неостваривим циљевима, или су идеалисти који не могу да се суоче са реалношћу, или су популисти који на фразама покушавају да добију гласове, или су само покварењаци и кукавице.
Дакле за вас Косово није Србија?
- Косово није Србија, него простор на којем живе неки људи који имају заокружену државну целину. Треба бити искрен па то рећи уместо да се гура под тепих, а ова земља и њени грађани губе још времена и живота чекајући да се то реши. Ево, сетите се, највише граничних прелаза на граници са Косовом је подигнуто у време Коштунице. Банализоваћу, па ћу вам рећи да исто тако ко год виче “Косово је Србија” на овај или онај начин прави или помаже подизање граничних прелаза и трзавица од којих нам деца само још више одлазе на Запад. А ми који не пристајемо на тај тип обмане и не вичемо “Косово је Србија”, ми желимо да се нађе трајно решење и мир. И да не буде граничних прелаза.
Да ли сте ви и ЛСВ опозиција? Зашто вас остатак опозиције не перципира тако?
- Прво, није ми јасно ко је тај остатак опозиције? Они који имају исте централистичке и националистичке ставове као и владајућа странка, само у далеко екстремнијој форми, нпр. Обрадовић, Јеремић и Стаматовић? Или ДС и све њене фракције који су за своје власти и формирали ту СНС, која је само наставила да тврђе и грубље користи исте методе које су коришћене и раније. Дакле, ако мислите на „опозицију“ која је радила исто ово, али скривеније, и „опозицију“ која би радила исто ово али суровије, за њих наравно нисмо опозиција. Ми смо оно што јесмо. Странка која 29 година постоји, и која ни у једном тренутку није мењала своја начела и вредносни систем. И то је оно што највише боли и националисте и централисте и на власти и у самозваној опозицији. Опозиција која је то само зато што би да буде власт уместо власти – није опозиција, него друга страна истог новчића у грамзивим рукама. Ако, погледамо идеолошки за шта се ко залаже, па више је опозиција напредњачкој власти СДП Расима Љајића него читав Савез за Србију са све својим ванстраначким подржаваоцима. Подсетићу вас да сам у парламенту, на седници о Косову, Вучићу рекао да је централиста и националиста, а, морам да приметим да су Обрадовић, Јеремић и остали из “опозиције” од њега још гори. На пример, он барем није љотићевац као Обрадовић. Знате шта, већ 29 година гледам варање људи на исти начин, а то је – да се у истим круговима у Београду смисле политички „Звезда” и „Партизан“, а ви провинцијална сиротињо најдаље што можете да добаците јесте да навијате са трибина за једне или друге. Потпуно је јасно да овога тренутка ниједна од те две стране не ради у корист оних грађана које ЛСВ и само неколико других странака у Србији представљају.
Недавно је Вук Јеремић рекао да се амерички званичник Метју Палмер среће с правом опозицијом, а вас ту није било. Рекли сте да Палмера познајете 25 година и да вам такви званични сусрети нису потребни.
- Та изјава само говори о тужно ниском нивоу политичких знања који њен аутор има. Па зар нисте приметили да је Палмер сутрадан био у Приштини на манифестацији поводом годишњице уласка НАТО-а? Зар није јасно да је, будући да би његов директан одлазак само у Приштину изазвао лавину негативних реакција у Србији, било најједноставније да сврати до Београда и обави пар формалних разговора који немају никакву суштинску политичку тежину ни поруку. Сувише се дуго нас двојица знамо да би ме замајавао таквим стварима. А шта је била порука на састанку? Да треба изаћи на изборе! Странка која то не зна сама од себе, мора озбиљно да се запита да ли је уопште странка или интересна група дилетаната заљубљених у бенефиције вршења власти.
С ким сте од опозиционара у контакту? С Ђиласом? Јеремићем? Лутовцем…
- Са Чедом Јовановићем.
Шта вам стране дипломате кажу у вези с дешавањима у држави?
- Дипломате нису ту да коментаришу дешавања у држави, него да их прате. Једини ко говори о дешавањима у држави је руски амбасадор, што јасно говори о томе да његова улога није дипломатска. Али то смо и знали.
Зашто сте одлучили да не бојкотујете парламент?
- А ко је то одлучио да бојкотује парламент? Сва та тзв. опозиција сваки дан седи у парламенту. Држи конференције за медије у холу парламента и учествује у раду одбора. Једино не седи на пленарним седницама, него их прати из посланичких просторија, што често радим и ја када нису у питању теме за које мислим да је неопходно да узмем реч у дебати. Самим тим, они само тврде да бојкотују парламент, а њихово понашање јасно говори против тога. То је све, благо речено, којешта.
Како смо дошли у стадијум стриктне и непомирљиве поделе у друштву?
- То је само последица процеса који је почео пре више од тридесет година, када је Слободан Милошевић почео да уводи стриктне поделе на нас и њих, од тога ко је уплатио а ко није Зајам за препород Србије, до тога ко мрзи Словенце, па Хрвате, а после тога кога је већ требало. Тако да вам је све то само метастазирање централистичког одлучивања које је потпуно затукло политички живот у Србији, ван круга двојке који је све више кружић са тенденцијом да постане тачка.
Како вам се чини еволуција протеста који су почели као грађански, а касније их је преузела опозиција?
- Од почетка сам био скептичан према будућности тих протеста, зато што протести морају имати конкретан, јасан и остварив циљ. Ови протести то нису имали. И по свему што знам, из тродеценијског искуства учествовања у разним типовима демонстрација, такав тип протеста је у старту осуђен на пропаст. Једино постигнуће тако организованих протеста јесте спектакуларно траћење ионако мале енергије грађана за борбу против неслобода и, с друге стране, легитимисање антиевропских, антицивилизацијских, љотићевских идеја кроз деловање Двери и разних дверјана. У том смислу, тог “преузимања” протеста од стране “опозиције” суштински никада није ни било. Него је само на протесте покушана да буде налепљена лажна етикета, што је наравно резултирало разочарањем људи и повлачењем из свега тога, укључујући и низ чланова ЛСВ који су ту били од почетка.
Хоће ли Лига учествовати на следећим изборима, будући да добар део опозиције најављује бојкот?
- Ми ћемо учествовати на изборима. А они лажу.
Демократска странка се уједињује, Савез за Србију такође се шири и на десници долази до укрупњавања – Шапић и ДСС… Како то коментаришете?
- То је све уобичајена предизборна тактика „да буде више војске”. У стварности, то је само сабирање празних скупова.
Да ли размишљате о евентуалној коалицији пред изборе који ће, ако буду редовни, бити у марту или априлу? С ким бисте могли да сарађујете?
- Размишљамо.
Жесток сукоб догодио се између вас и Сергеја Трифуновића, озбиљне увреде су пале, па чак и претње. Јесте ли видели Трифуновића после тога и да ли су се страсти смириле?
- С тим смрадом немам шта да се гледам нити да разговарам. Човек стоји иза својих речи. Сергеј Трифуновић то није. И заиста сам ужаснут да постоји ико у овој земљи ко је спреман да још једном буде намагарчен следећи ту бескичмену крпу од човека која одсуство било каквог садржаја покушава да искомпензује громопуцатељним речима и гнусним простаклуцима.
Војводина? Деценијама вас бије глас да желите Војводину да одвојите од Србије. Какви су вам планови с покрајином?
- Деценијама одговарам на исто глупо питање и немам више намеру да то радим. А планови су велики.
Шта треба да се уради да би се Војводина развијала, да ли је могуће развијати пољопривреду, оживети села?
- За почетак треба престати да јој се одузимају имовина и приходи и да се њоме управља из пар канцеларија у Београду. Када се то испуни, већ ће бити боље.
Ивана Мастиловић Јаснић
