Бивши шеф израелске обавештајне службе „Натив“ Јаков Кедми у интервјуу за Спутњик објаснио је став Израела према Сирији и проблемима на Блиском истоку и критиковао војску своје земље за непрофесионализам и неодговорно понашање пилота које је довело до обарања руског авиона Ил-20 у Медитерану.
Како оцењујете инцидент са обарањем руског авиона Ил-20 у Средоземном мору, за шта је руска војска оптужила Израел?
— Чињеница је да је руски авион оборен за време покушаја израелских ловаца да гранатирају копнене циљеве. Главно је што је нападнут објекат у непосредној близини руских снага. Израел није узео у обзир да руске снаге могу директно или индиректно настрадати. То је неодговоран и недопустив акт.
Сарадња Русије и Израела је била заснована на темељу да, без обзира на акције Израела против Хезболаха, он неће довести у опасност животе руских војника. Израел није поштовао тај договор и израелске акције су индиректно изазвале погибију руских војника. То говори да Русија, највероватније, неће више рачунати да Израел поштује договоре и његове могућности на сиријском небу биће ограничене потпуно или делимично.
Овај догађај показује да се рат и војне акције не могу поверити припадницима војски. Овде је израелска војска поступила непрофесионално, безобзирно и неодговорно изводећи напад у овим условима.
Кога Израел гађа током налета својих авиона?
— Као и у последњих више од двеста налета на територију Сирије — то су ирански објекти. У овом случају, то су објекти у којим се производило и модернизовало оружје за Хезболах у Либану за нападе на Израел. Никад нисмо нападали на територији Сирије нити сиријску војску нити снаге Хезболаха нити шиитску проиранску милицију која се борила на страни Асада. Само смо нападали и покушавали да уништимо базе и складишта Ирана у којима се спремало оружје за употребу против Израела.
Како видите ситуацију у Идлибу? Да ли се може рећи да је споразумом Русије и Турске практично решено питање Сирије?
— Ако буде реализовано то што је тамо написано, и у ком степену буде реализовано, заиста ће бити велики успех. Што више договор буде реализован, успех ће бити већи. У њему се говори о елиминацији или повлачењу из овог рејона две главне терористичке групе ДАЕШ и Нусра фронт. Отуда више неће долазити претње руским базама. Повлачење тих терористичких група је основна позитивна ствар, ако буде остварена. Без те две терористичке групе које тероришу и локално становништво, отвориће се могућности за конструктивније разговоре са другим групама које се тамо налазе (Туркомани, Слободна сиријска војска итд.) ради трагања за политичким решењем у Сирији, тј. усвајање новог устава. У договору се наводи да до краја године треба да буду отворена два главна ауто-пута за сиријске владине снаге, чиме ће се економски повезати сви рејони: пети који повезује Дамаск, Хаму и Алеп и четврти који пролази од Алепа до Латакије. Тиме се практично подручје Идлиба економски и транспортно прикључује осталој сиријској територији.
Да ли ће терористи, ако наставе да пуштају дронове и изазивају руску војску, на крају натерати руску и сиријску војску да покрену војну операцију у Идлибу, без учешћа Турске?
— Ако споразум који је потписан са Турском и методе које су договорене не реше проблем терориста на територији Идлиба, а њихове претње како Дамаску, тако и руским Ваздушно-космичким снагама остану, тражиће се други начини решавања тих проблема. Највероватније војни.
Често се помиње да Израел нема ништа против Башара ел Асада, већ само не жели Иран у близини својих граница. Колико је то истина?
— Као прво, сиријска граница за време Хафеза Асада и Башара ел Асада након рата 1973. године била је најмирнија. Нас не интересује каква је власт и ко је на челу Сирије. То је ствар Сиријаца. За нас је проблем присуство у Сирији проиранских и иранских снага, њихови покушаји да претворе Сирију у базу за директне или индиректне нападе на Израел. То не желимо. Ми се нисмо мешали када је шиитска проиранска милиција ратовала на страни Асада против његових противника. То се нас не тиче. Хезболах ратује против непријатеља Асада — то се нас не тиче и ми се не мешамо. Али не желимо да се територија Сирије претвори у други Либан. Ако територија Сирије буде каква је била до 2011. године, као за време оца и сина Асада када је граница била најмирнија то нам и одговара.
Да ли је Израел заиста највећа сила у региону од чије одлуке зависи много тога, па и америчка интервенција у Ирану?
— Израел је, у војном плану, највећа сила на Блиском истоку. Израелска војска је данас јача од било које европске војске. Због тога, мора се узимати у обзир наша војна сила, наши интереси када се покушавају решити нека питања на Блиском истоку. Ми разматрамо стање на Блиском истоку само са једног гледишта — да се не створи ситуација која би претила држави Израелу. Ко се бави Блиским истоком мора да узима у обзир и наше интересе и наше могућности.
