Годинама понављам на данашњи дан како ми никада неће бити јасна мржња дела појединих суседних нација према српском народу. Ту првенствено мислим на велику мржњу оних који су предводили убијање и прогон српског и другог нехрватског становништва како у Првом и Другом светском рату, тако и деведесетих година, на територијама данашње Хрватске и БиХ.
Свака част државном руководству Србије, које и ове године обележило на достојанствен начин сећање на озлоглашену акцију хрватске војске под називом „Олуја“. Након Сремске Раче, земунског насеља Бусије, Новог Сада, Бачке Паланке и Крушедола, поново је дошло на ред да се церемонија одржи у Сремској Рачи у знак сећања на страдале и прогнане Србе у хрватској акцији „Олуја“. На мосту у том месту је откривена спомен-плоча.
Председник Србије Александар Вучић је истакао да Србија не пристаје на понижење и да више неће бити мала и слаба да би многи у региону и свету били задовољни. Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик поручио је: „Пустите нас на миру да тугујемо и немојте нас понижавати“, а српски патријарх Иринеј је позвао на јединство српског народа.
У хрватској војно-полицијској акцији „Олуја“ августа 1995. године протерано је преко 250.000 крајишких Срба, 1.856 је убијено, а 836 води се као нестало. Та акција почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа обране (ХВО) на подручја Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, односно на простор Републике Српске Крајине. Хрватска војска је ушла дан касније, 5. августа те године, у готово напуштен Книн и истакла хрватску заставу, док су колоне избеглица на тракторима и другим пољопривредним возилима улазиле у Србију.
Акција „Олуја“ је једно од најсуровијих и највећих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ не само за време рата деведесетих година већ и у историји. И дан данас нису одговарали сви који су требали за злочине које су починили хрватски бојовници током операција „Бљесак“, „“Олуја“, „Медачки џеп“, „Пакрачка пољана“ и многе друге, као ни о тајним масовним гробницама распоређеним по Хрватској где се налазе посмртни остаци неколико хиљада Срба, о одузимању српске имовине на подручју Хрватске која је вредна преко 30 милијарди евра, као ни о судбини тајних оптужница против неколико хиљада Срба, који су углавном оптужени зато што су се оружано бранили од хрватске војске, као ни о податку да је према документацији коју игнорише хрватска влада, једна трећина садашње Хрватске власништво српских крајишника. Надамо се да ће истина и правда победити. Исто тако се надамо да ће коначно нестати мржња према српском народу код дела хрватског, албанског и других народа који су се нарочито у протеклих 100 година истицали по свирепости према недужном српском народу.
Најмање што можемо је да запалимо свећу и да се помолимо за трагично настрадале у злочиначким операцијама.
Од Србије и српског народа се не може тражити да заборави своје жртве. Србија цени мир, хоће сарадњу и помирење, али не пристаје на понижење и ћутање.
У Хрватској је број Срба сведен на статистичку грешку и питање је зашто други о томе ћуте и траже од Србије да о томе ћути. Зар не би требало правда да буде иста за све? Доста је било крви и на овом простору је потребан живот.
На крају ћу издвојити речи председника Вучића поводом годишњице Олује.
„Памћење нам омогућује да ценимо живот, да га не трошимо олако. Србија, када прича о злочинима над народом, говори о муци, тузи, чемеру и страдању и никада се не радује туђим жртвама и муци.
Док живе Србија и Српска злочин над крајишким народом не сме и неће бити заборављен. Више неће бити „Олуја“ против српског народа и Србија и Република Српска се неће више свађати. Србија више никад неће бити тако мала и слаба да би многи у региону и свету били задовољни. Извините Крајишници и бескрајно вам хвала на свему што сте урадили за своју Србију. Они су победили. Данас је Србија много јача него што је била и 1995. и 2005. и 2015. године“.
Не смемо више никада дозволити да се понови нека друга „Олуја“ и погром Срба.
