Председниче Републике Француске – извините. Извините што мој мали, балкански, српски мозак не може да поверује да се застава лажне државе Косово нашла међу више од двадесет застава земаља које су биле позване на свечаност у Паризу поводом обележавања стогодишњице победе у Првом светском рату тек тако, случајно. Извините због тога што сумњам у то да челни људи у Нотр Даму не знају шта је такозвано Косово и не знају историју. Опростите ми и што верујем да Французи добро знају абецеду и кога зову и где га смештају на званичним свечаностима.
Извините, крив сам и због тога што тешко могу да прогутам извињење француског амбасадора у Београду Фредерика Мондолинија, ма колико отворених писама објавио и интервјуа имао у српским медијима. Опрост тражим и јер сам убеђен да је Хашим Тачи добро „подмазао“ своје место иза руског лидера Владимира Владимировича Путина. Својим или туђим парама. Свеједно је, јер је то „крвави“ новац. Помиловање ми је потребно и због одвратне помисли, којој сте ви Французи сами кумовали, да је свечаност која се чекала један век политизована до коске, до саме сржи.
Извините и што мислим да је требало, у најмању руку, да напишете писмо српском председнику Александру Вучићу. Или макар да га позовете. Не због Вучића, већ због Србије. Државе која је у Великом рату изгубила између 1.100.000 и 1.300.000 (и словима: између милион и сто хиљада и милион и триста хиљада!) људи, што је тада била четвртина становништва! Крив сам и што сам помислио да би, ето, Србија могла да добије заслужено место на тој свечаности у Паризу. Да макар у том тренутку политика неће бити важна. Или новац. Или политичке сплетке. Да ће тај један моменат обележити оно што је свет одавно изгубио – част, образ, достојанство.
Долазите у Србију следећег месеца. Извините због тога што ћете ви и ваша држава бити дочекани како доликује, свечано и достојанствено – баш онако како смо се понашали у Паризу – и што ћете бити смештени на правом месту. Опростите и што сам убеђен да би ваше место у Србији требало да буде много, много другачије.
Изађите из магле. У се и у своје кљусе.
Милан Добромировић