Врхунски научник, хуманиста, дипломата и највећи лобиста кога је Србија икада имала, Михајло Идворски Пупин није почетком двадесетог века жалио труда ни времена да лични ауторитет стави у службу Србије.
У годинама пре избајања Великог рата, са великом политичком зрелошћу Пупин је писао о амбицијама Аустроугарске монархије и упозоравао. Александра Нинковић Ташић, потпредседница Образовно-истраживачког друштва „Михајло Пупин“, за Јутарњи програм РТС-а каже да су његови чланци били веома запажени.
„Када је Гаврило Принцип извршио атентат, прва особа која се огласила о том питању, био је Михајло Пупин. Невероватно је са којом зрелошћу и потребом да заштити српски народ, он говори.“
Са таквим ставом и мисијом Пупин је стекао велики број непријатеља. О томе сведочи и тзв. „Досије Пупин“, који ФБИ чува у својој архиви. Извештаји говоре о кретању, активностима и потешкоћама које је Пупин имао.
„Био је неустрашив и храбар. Заиста, када видите да је један Константин Думба, амбасадор Аустроугарске, слао редовну документацију институцијама америчке државе, а она се данас чува у тој архиви ФБИ-ја, видите да је то што је Михајло Пупин радио било опасно и по живот“, објашњава Александра Нинковић.
Упркос свему, Пупин је наставио да лобира, да прикупља помоћ од Американаца и да и сам, као богат човек, помаже Србији.
„Када је Србија хтела да тражи кредит за наоружање, није имала довољно снаге да заложи себе да би добила тај новац, наступио је Пупин, као једна од најбогатијих личности Америке, и рекао: „Ја ћу да заложим све што имам да се помогне Србији.“ Када су га упозорили да ће највероватније све изгубити, рекао је: „Ако пропадне Србија, нек пропаднем и ја“, додаје Нинковић Ташић.
Речима „Учини то, брате мој, и покажи да си челик Србин, а Бог ће ти стоструко надокнадити“, инспирисао је и покретао чак и сиромашне Србе досељенике да и они помогну свом народу.
Пупинови ватрени говори утицали су и на 20.000 америчких добровољаца које је послао да се боре за Србију.
„Михајло Пупин је у својој организацији послао двадесет пет најбољих студената Универзитета ‘Колумбија’ на Солунски фронт. Наравно, не на прву линију фронта да се боре, већ на другу, да брину о рањеницима, али и о ратној сирочади. Није их послао саме, многи професори су кренули са њима. Послао је и потпуно опремљене мобилне болнице, хуманитарну помоћ, лекове, медицинске елементе о којима Србија није тада могла ни да сања.“
У исто време Пупин је чинио и много тога за Америку, због чега је био посебно омиљен у највишим круговима. То га је штитило од бројних непријатеља.
„Учествовао је у стварању великих институција – као што је Наса, а требало је да нађу решење за многа научна питања у рату. Био је члан тајне комисије и добио посебну похвалу америчког председника за своје учешће, управо у откривању ултразвучних сигнала и сонара подморница. То је определило Америку да 1917. уђе у рат.“
Захваљујући његовом пријатељству са тадашњим америчким председником Вудроом Вилсоном, 1918. се, у част Србије, на Белој кући вијорила српска застава. То пријатељство, као и Пупинов углед, утицали су и на исцртавање граница у корист Краљевине Југославије на мировној конференцији у Паризу 1919.
„Банат, Блед, делови Истре, многи делови који спадају у државне границе других земаља, не би се ту налазили да није било доприноса Михајла Пупина“, закључује Александра Нинковић Ташић.
До краја живота Пупин је наставио да помаже свој народ. Улагао је у институције, удружења, организовао фондове за таленте. Преминуо је 12. марта 1935. у Њујорку.
Михајло Пупин
Михајло Идворски Пупин рођен је 9. октобра 1858. године у селу Идвор у Банату. Као двадесетогодишњи младић одлази у Америку. Радећи тешке физичке послове успева да заврши студије на престижном Универзитету „Колумбија“. За изузетна открића у области телекомуникације добио је бројна признања, као и Пулицерову награду за аутобиографско дело „Од пашњака до научењака“. Био је почасни конзул Краљевине Србије у САД 1912–1920.
