Филм врсног редитеља Предрага Гаге Антонијевића, снимљен је на бази моје истините приче. Ја сам запамтила како су убили брутално, преда мном, ону жену која је сакрила злато у пунђи, мајка није могла да ми склони поглед иако је окренула моју главу ка кецељи. Та траума остала је трајно забележена, као и тренутак када су нас раздвојили од наше мајке и када су ми однели брата. Некада ме све те трауме буде ноћу. Имала сам среће.
Спасила ме је Диана Обексер Будисављевић. Међутим, ни данас не знам судбину мога брата, јер смо били раздвојени. Можда и мој брат живи негде и не зна да је Србин, јер био је само беба.”
Овим речима, Јелена Бухач Радојичић, која је као девојчица преживела ужасе јасеновачког логора, обратила се на конференцији за новинаре у организацији Удружења логораша Јасеновца. Скуп у Београду уприличен је у знак подршке проф. др Гидеона Грајфа, експерта за Аушвиц и Холокауст, а против писања америчког „Варајетија” и „Лос Анђелес тајмса” о филму „Дара из Јасеновца” и довођења у питање веродостојности и истинитости о страдању Срба у том логору.
Учесници конференције, махом преживели логораши који су у Јасеновцу били заточени као деца, потписали су се том приликом на унутрашњи примерак Грајфове књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана” и исписали своје поруке. Та публикација ће, уз захтев „Варајетију” и „ Лос Анђелес тајмсу” да се објави исправка текстова у овим гласилима и уз Грајфово протестно писмо, бити послата на адресе ова два медија.
Обраћајући се новинарима, Јелена Бухач Радојичић, која је дошла на конференцију упркос тешкој повреди руке, показала је логорашке картоне.
„Дошла бих и на једној нози само да покажем логорашки картон лично, да би се скинула анатема са филма о Дари из Јасеновца где су необавештени новинари написали да се ради о ’српској митоманији’ и фикцији, да се Јасеновац није догодио и да није био логор за Србе. Имала сам само седам година, а већ сам била у логору Јасеновац. Изгубила сам 89 чланова ближе и даље породице. Јасеновац се заиста десио. Аушвиц се заиста догодио. Зато зауставимо ревизију. Још смо живи. Сећамо се. Будимо глас невиних жртава”, истакла је она.
Своје поруке уредништву два америчка медија, упутили су и Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновца, Смиља Тишма, народни посланик која је такође као дете била заточеник јасеновачког логора, као и Гојко Рончевић Мраовић, преживели дечји логораш Јастребарског. Истичући да је у тај усташки логор одведен са шест година, он је подсетио да ни нацистички рајх у читавој окупираној Европи није имао логоре за децу.
„Пошто сам био издржљив, био сам одабран за ’преобуку’ и имао сам срећу да преживим, док су друга деца умирала око мене. Неколицину нас одвели су на ’преваспитавање и покрштавање’ и терали нас да певамо усташке песме и облачили нам усташке униформе. И данас ноћу чујем крике деце којима су мазали уста цијанидом да би брже умирала или их набијали на бајонете јер вриште или плачу”, написао је он.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Иницијативу преживеле деце логораша подржао је и генерал Видосав Ковачевић, председник Кровне организације ветерана Србије, као и Удружење новинара Србије, чији је председник Владимир Радомировић такође оставио своју поруку у примерку Грајфове књиге.
„Потрага за истином и омогућавање дијалога најважнији су посао новинара, нарочито онда када су истина и слобода говора на удару. Позивам и све стране новинаре који пишу или ће писати о геноциду у НДХ, да добро истраже податке, да прочитају књиге преживелих Срба и Јевреја или историјске студије, да пронађу још увек живу децу логораше и потомке и родбину заточеника усташких логора смрти. И да тек после тога објаве своје чланке. Истина је близу нас. Не правимо се да је нема, ма колико тешка била”, указао је Радомировић.
На крају конференције је Дијана Драгосављевић, ученица првог разреда средње музичке школе „Коста Манојловић”, извела песму „Ђурђевдан” у знак сећања на логораше Јасеновца.
Порука потомка Николе Тесле
Међу онима чије ће писане поруке бити упућене на адресе „Варајетија” и „Лос Анђелес тајмса” је и Лазар Косановић, потомак Николе Тесле. Уз подсећање да је Тесла нашао уточиште у САД, међу Американцима и америчким народом, Косановић је написао да би овај великан човечанства, да је остао у матици, вероватно и сам завршио у Јасеновцу, баш као његових 14 сродника који су тамо брутално убијени. Он је указао и да је у току усташког геноцида на подручју НДХ страдало укупно 91 човек презимена Тесла.
„Захвални смо америчком народу што је пружио спас Тесли, али смо дубоко потрешени извештајем америчких новинара да Јасеновац није постојао и да је дело ’српске митоманије’. Срби, Јевреји, Роми и антифашисти су умирали мученичком смрћу, а неки од њих, попут рабина Исака Данијела Данона и Вукашина Мандрапе искасапљени су на комаде. Њихова трагична судбина, као и брутално убијање 13 чланова породице Теодора Херцла и 14 чланова породице Тесла, остали су као парадигма страдања читавих породица у Јасеновцу. Ова порука је скроман допринос мене, као једног од живих потомака великог Тесле, у име моје породице која се сећа”, написао је Лазар Косановић.
