Хрватска у екстази данас 5. августа 2019. године слави 24. године од заузимања Книна и прогона више од 250.000 Срба из некадашње Републике Српске Крајине.
На неизвесни пут пун патње, бола и страдања кренуло је комплетно становништво Равних Котара, Лике, Кордуна и Баније. Хрватска војска иако је оставила четири коридора за излазак становништва из Крајине није хтела да остави цивилно становништво на миру, па је на њих послала и борбене авионе, који су у неколико наврата напали избегличке колоне.
Људи су у тоталном хаосу и агонији покушали да се спасу. Многе породице су у општем метежу који је настао изгубили своје вољене, за које нису знали ни да ли су живи.
Колоне избеглица на тракторима успеле су некако да се домогну Србије где је већина њих 24. године касније изградила нови живот и имали много среће него они који су остали тамо, углавном стари и немоћни, над којима су обесни хрватски војници починили гнусне ратне злочине.
Велика избегличка колона која се кретала од Сремске Раче стигла је и до Београда. Велики број избеглих Крајишника наставио је живот у српској престоници. Тих дана осим што су тражили кров над главом, ако нису спавали у тракторској приколици, многи су покушали да нађу и своје најмилије.
Simina ulica, pano ispred zgrade Crvenog krsta, poruke izbeglih iz Hrvatske, kiša, avgust 1995. pic.twitter.com/pejwi6Ss6o
— Predrag Miletić (@xhape) August 4, 2019
Тако је настала и фотографија која осликава сву трагедију крајишких Срба, који су испред зграде Црвеног крста у Симиној улици остављали поруке, телефонске бројеве у нади да ће неко њихов или неко ко познаје некога то прочитати и јавити.
На слици се тог августа док су сунце и ватра у запаљеним и опљачканим српским кућама у Крајини немилосрдно пекли, у Србији где су избеглице нашле спас те 1995. падала је киша за свим погинулим и несталим, чији се гробови и данас не знају.
О сведочењу трагедије Срба сведочи и натпис једне поруке: „Ја сам жив, јавите се“.
А. М.
