Чланови јапанске музичке групе „ЈапаЛкан“, познате по неговању балканског мелоса и извођењу музике са ових простора, одржаће први концерт у Београду под називом „Српски концерт – вољеној српској земљи“ 19. јануара 2018. године, у 19 часова, у Установи културе „Вук Стефановић Караџић“. Питате се како су уопште сазнали за српску музику?
Фронтмен бенда ЈапаЛкан Наоки Хишинума трентуно се првипрема за први концерт у Србији, а за Б92 прича како је уопште дошао у додир са српском музиком.
“Док сам ишао у средњу школу, мој професор енглеског ми је дао ЦД једног румунског трубачког оркестра под називом ‘Фанфаре цхокарие’. Допао ми се и одмах сам на YоуТубе-у почео да истражујем балканску трубачку музику. Тако сам чуо и за бенд Бобана и Марка Марковића. Посебно су ми се допале песме ’Чаје шукарије’ и ’Калашњиков’. Потом сам чуо и музику из Кустуричиних филмова, музику Горана Бреговића, и одлучио сам да и сам почнем да је свирам. Године 2014. оформио сам бенд сачињен од музичара који су се бавили класичном, џез, поп и рок музиком и наговорио их да свирамо ово о чему сам дуго учио. Све сам вежбао сам, писао музику и вежбао певање. Рекао сам члановима бенда да не слушају оригинале тих балканских песама јер сам желео да направим оригиналан аранжман, јапански звук балканске музике. Отуд се наш бенд и зове ЈапаЛкан: Јапан+Балкан“, објашњава.
Наоки каже да у Јапану наступају три године, у клубовима, баровима и на јавним просторима. Јапанци и те како слушају и схватају балканску музику јер подсећа на Схоwа Каyоу музику (јапански поп из седамдесетих).
“Звук и ритам су на неки начин слични. Али балканска музика је стварана за плес – тако да наша публика долази да би играла уз вашу музику – што није баш типично за поп музику. У Јапану је денс музика врло спора , на пример ‘бон одори’ – свечана музика. Такође нам је драго што нас људи из Србије који живе у Јапану прате кад год наступамо. Веома смо срећни и узбуђени што ће у петак нашу интерпретацију балканске музике чути и публика у Београду“
Фронтмен бенда ЈапаЛкан каже да им је сан да једног дана наступају у Гучи, а сарадњу би волели да остваре са Бобаном Марковићем. А како стоје са српским језиком?
“Да, било нам је тешко да научимо српски јер има много сугласника у свакој речи, што није типично за јапански језик. Такође, грубо Р је нешто са чим се још увек боримо. Али имамо ту срећу да имамо много пријатеља из Србије у Јапану који нам помажу при интонацији и изговору, па смо зато сваки пут све бољи“, закључује Наоки у разговору за „Б92“.
Народна ношња право из Шумадије
„Новинарка Спутњика, чија ћерка студира у Јапану, видела је објаву о нама на Фејсбуку. Било јој је интересантно што група јапанских музичара изводи српску музику, па је одлучила да извештава о томе. Одмах након објављивања чланка, многи wеб портали и новине су објавили исту причу. Постали смо познати по извођењу „Месечине“ . Недуго затим, чланови једне породице из Србије која живи у Јапану су нас, изненађени оним што су видели и чули, контактирали и понудили да нам пошају народне ношње на поклон. Ипак, ми наступамо у костимима које смо сами дизајнирали, инспирисани костимима из Шумадије“, прича Хишинума.
Извор: b92.net
