Kако наводи Блумберг, кинеска претња инвазијом на Тајван производи тиху револуцију у Токију и тера тамошње званичнике да нацију припреме на борбу.
За Американце је Kина опасан али далек изазов, али за Јапан Kина је суседна, егзистенцијална опасност.
Годинама пре него што је Kина постала главна тачка америчке одбрамбене стратегије, Јапанци су упозоравали да Пекинг нема добре намере, а како су кинеске способности постајале “страшније” и њихове војне провокације у Тајванском мореузу све фреквентније, забринутост Токија постајала је све већа.
„Украјина данас, Далеки исток сутра“, упозорио је јапански премијер Фумио Kишида у јуну. Истог месеца је око 90 одсто јавности веровало да Земљи излазећег Сунца предстоји припрема за кинеску инвазију на Тајван.
А то је било пре августа, када је Си Ђинпинг појачао напетости испаљивањем балистичких пројектила на ексклузивну јапанску економску зону при великим војним вежбама након посете Ненси Пелоси.
У Токију, као и у Вашингтону разликују се мишљења око тога када ће ризик од рата бити највећи и хоће ли се Си усудити да ризикује баш све у предстојећем војном рулету.
Kако пише Блумберг, а преноси Јутарњи лист, недавне Сијеве кадровске реформе подразумевају уствари стварање „ратног већа“.
Тако је, на пример, водећу позицију у Средишњем војном поверенству заузео ветеран последњег кинеског иностраног сукоба, оног у Вијетнаму 1979. Неки експерти склони су да верују да ће Народној ослободилачкој војсци још годинама недостајати кључне способности потребне за инвазију на Тајван, на пример довољан број амфибијских десантних чамаца. Али, мало је расправа о томе шта би кинеска инвазија значила за Јапан.
Ако Тајван падне, острва на крајњем југозападном крају јапанског архипелага могла би постати неодбрањива. Kина би могла да сузи јапанске виталне трговачке руте и повећа притисак око спорног острва Сенкаку. Углавном, Kинезима би се против историјског ривала наједном отворио потпуно нови шпил карата.
То је, дакле, разлог зашто власти у Токију изјављују да Јапан неће стајати по страни ако се нападне Тајван. Јапан убрзано јача војне способности, што представља преседан након 1945. године и наметнуте политике пацифизма.
За јапанску се војску тренутно издваја један одсто од укупног буџета и при таквом трошењу Јапан је девета војна сила. Подигне ли се одбрамбени буџет на два одсто Јапанци ће постати трећа светска војна сила по опсегу трошења на одбрану.
Јапан то и планира до 2027. године. Неке од својих југозападних острва већ претвара у упоришта начичкана противбродским и противваздушним пројектилима, а планови наводно укључују и додатно јачање ионако високоопремљене подморничке флоте која би могла да заустави кинеску морнарицу.
Токио такође намерава да набави и америчке крстареће ракете “Томахавк” које би могле да гађају кинеско копно. Притом јапански званичници признају да свака криза с Пјонгјангом јача њихове аргументе око набавке новог арсенала.
У међувремену, сарадња са САД-ом постаје све приснија. Американци и Јапанци јачају програме заједничке обуке и припремају заједничке оперативне планове у случају кинеске инвазије на Тајван. Овог су месеца покренули и велике вежбе код неколико јужних острва.
Јапанци плету и мрежу безбедносних партнерстава, од Аустралије до Индије, с циљем јачања контроле против кинеске експанзије.
С друге стране, јапанске дипломате забринуте су око несталности америчке политике и наводно тамошњи тхинк-танкови већ припремају “план Б” у случају да се Трамп врати на власт. Такође, Токио је забринут и око тога да Вашингтон подршку Тајвану имплементира само на симболичном нивоу.