Соња Бисерко, оснивачица и председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, рекла је да је Србија требало да буде прва земља која је признала Косово.
Она је навела да би то био показатељ да је Србија спремна да прихвати нову реалност, да се окрене властитом развоју и тако покрене комплетан регион.
„Србија је то давно требало да уради и то је требало прва да уради у постојећим границама. То онда Србију чини озбиљним актером у региону. Стално се позива да је највећа, фактор стабилности, то би био гест који би показао да је Србија спремна да прихвати нову реалност, да се окрене властитом развоју и тако повуче регион. Цео регион има сумње у то шта Србија жели, то се види по њеном понашању и на Косову, у Босни, Хрватској“, казала је Бисерко за телевизију Н1 из Сарајева.
Оценила је да Србији одговара „замрзнути конфликт“, јер стално рачуна да ће се међународни контекст променити њој у корист и да ће време показати да те заједнице не могу заједно да живе.
Према њеним речима, Србија покушава да врати стање на старо, тиме што је Русија ушла у регион.
„Србија више служи руским него српским интересима. Географски Србија припада европском кругу, везана је за регион – а понаша се као да себе не види у региону, стално гледа савезништво са већим силама, а од недавно је окренута ка Вишеградској групи која има проблема са одређеним вредностима ЕУ, та ксенофобија, антимигратска, исламофобија…“, казала је Соња Бисерко.
Навела је да је Косово тема која је актуелна од седамдесетих година 20. века, а на Косову је отворено и српско питање у Југославији.
„Тада се већ заправо дошло до закључка да је немогућа мисија доминирати албанску популацију на Косову с обзиром на бројност. Покушало се током деведесетих ићи на поделу, ампутацију. Рат на Косову је ишао да се смањи број Албанаца, ово етничко чишћење, око 700-800 хиљада Албанаца који су протерани, чији су документи спаљени, како се касније не би могли вратити. НАТО интервенција је спречила ту врсту сценарија, тако је Србија изгубила Косово у рату“, рекла је Соња Бисерко.
Према њеним речима, након инцидената на Косову 2004. године, међународна заједница је донела критеријуме по којима ће решавати будући статус Косова, а то значи да нема поделе, да нема враћања на старо и да нема приључења Косова Албанији.
„Албанци, Косовари, они су већином против поделе. То је прича коју потенцира (председник Косова Хашим) Тачи, он је усамљен у томе. Друштво је против. Већина Срба је против поделе. По мом уверењу, мислим да је то последња фаза распада Југославије, да тако треба третирати то, чак и међународна заједница би требало да заузме тај став, а истовремено радити на нормализацији односа, а Београд на што већој заштити српске заједнице и њену одрживост на Косову. Они се залажу за неке територије, а не неке људе. Они негирају мултиетнички контекст који је загарантован нашим уставима“, казала је Бисерко.
