Иако је Запад очекивао, па чак и најављивао да ће Русија признати самопроглашене Доњецку и Луганску Народну Републику (ДНР и ЛНР), те да ће на то одговорити аутоматским жестоким санкцијама, десило се супротно од тога.
Запад у прва 24 сата по одлуци Русије да призна независност ДНР и ЛНР и тамо пошаље мировне трупе, осим дипломатских осуда, није учинио готово ништа!
Из САД су стигле оцене да овај потез Русије „још не представља инвазију” на Украјину због које би аутоматски био активиран шири пакет санкција. Штавише, председник Џозеф Бајден потписао је само извршну уредбу којом се забрањује улагање, трговина и финансирање које би обављали грађани САД са ДНР и ЛНР, додавши да се настављају консултације са савезницима, партнерима и Украјином о наредним потезима.
Велика Британија је са своје стране увела санкције против пет руских банака и троје богатих појединаца, а најоштрија реакција стигла је из Берлина, пошто је немачки канцелар Олаф Шолц наложио повлачење докумената чиме се спречава додела сертификата за отварање гасовода Северни ток 2. Ипак, поставља се питање ко ће од ове одлуке имати више штете пошто је чланицама ЕУ, а нарочито Немачкој, неопходан руски гас за нормално функционисање привреде.
Европски комесар за проширење Оливер Вархеји најавио је да ће санкције које ће усвојити ЕУ против Русије бити веома снажне, не прецизирајући детаље, осим да ће санкције „циљати оне који су умешани у незакониту одлуку признања области Доњецка и Луганска, банке које финансирају руске војне и друге операције на тим територијама, способност руске државе и владе да приступе капиталу и финансијским тржиштима и услугама ЕУ, као и трговину два отцепљена региона са ЕУ“.
Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да би његова земља могла да раскине дипломатске односе са Русијом, позвао савезнике Украјине да не чекају на даљу ескалацију да би увели санкције Москви, али и додао да су мали изгледи за сукоб великих размера са Русијом.
С друге стране, из Москве је поновљено да ће Русија гарантовати безбедност ДНР и ЛНР. Према споразуму који је Русија потписала с овим самопроглашеним државама, а који су јуче ратификовале све три стране, у случају да добију позив неке од њих, војна помоћ биће аутоматски упућена. На линији раздвајања су и јуче настављени сукоби са жртвама с обе стране. Доњецк је пријавио смрт троје цивила у акцији украјинских диверзаната, а Кијев два убијена и 12 рањених војника у гранатирању које су извршиле проруске снаге. Ипак, лидер ДНР Денис Пушилин изјавио да ће се, и поред тога што могу да траже руску војну помоћ, ослонити на властите снаге. У међувремену јаке руске снаге су у региону Ростова, недалеко од границе са ДНР и ЛНР, спремне да веома брзо уђу у акцију.
Аналитичари процењују да ће руско признавање независности ДНР и ЛНР, иако су са Запада саопштили да оно аутоматски са собом повлачи прекид дипломатских преговора, заправо приморати САД и НАТО да седну за сто са Русијом и пронађу решење за главни камен спотицања између западног војног савеза и Москве – ширење на исток и померање ракетног наоружања на границе Русије, које је и довело до украјинске кризе.