Један од најтежих злочина новијег доба, чије се духовне и моралне последице још осећају у Русији.
У ноћи између 16 и 17 јула пробудили су их и повели у подрум где им је речено да чекају. Унели су три столице. На једну је села Царица Александра Фјодоровна, на другу Цар Николај Александрович који је узео на крило царевића Алексеја Николајевича.
Кроз неко време ушла је стража са комадантом. Комадант Јанкељ Јуровски брзо је рекао:“Ми вас морамо стрељати.“ Цар Николај, скочивши како би заклонио Александру Фјодоровну и Алексеја Николајевича, само је успео рећи: „Шта?“ Како га је метак погодио у главу био је убијен на лицу места.
За мање од минута сви су били мртви.
Тако су се завршили животи Царских мученика. Цару Николају је било 50 година, Царици Александри Фјодоровној 46, Олги 22, Татјани 21, Марији 19, Анастасији 17, царевићу Алексеју око 14 година.
Романови су проглашени мученицима, што је значило да безбожничка идеологија није победила и, хвала Богу, није могла да завлада заувек. Убиство царске породице имало јасна сатанистичка обележја и да је током последњег богослужења на коме се одиграва света тајна причешћа, свештеник члановима царске породице очитао „Са светима упокој”, што значи да им је практично за живота очитао опело. Цар Николај извео је велике реформе у целој Русији – све без проливања крви и насиља. Током његове владавине се становништво Русије повећало за 55 милиона, а водио је хришћанску политику чувања сваког човека и био је потпуна супротност свему што се десило после њега. Власт која га је убила проливала је крв као воду, па није чудно да су га мрзели и мрзе. Чак је и разгледнице са портретима цара и његове породице уклањала. Оно што одваја Русију и СССР управо убиство царске породице. Слава и милост светој породици који су своје животе положили за Крст Часни и слободу златну. СПАСИБО!
Преузето: Принцип
