Косовска битка је једина битка у историји човечанства у којој на бојном пољу гину оба владара као предводници својих армија (плус је убијен и један султанов син). Управо је то и један од разлога због чега ова битка има тако митски значај и зашто се о њој толико говори већ више од 6 векова.
Кнез Лазар (1371-1389) је био предводник и главнокомандујући српске војне коалиције, у којој су поред њега, своје трупе дали још и српски краљ Твртко и господар Косова (тј. Старе Србије од Скопља преко Метохије, Косова и Рашке до Дрине) Вук Бранковић. Краљ Твртко I (1353-1391) није био на бојном пољу на Косову и није иза себе имао целокупну српску војску у својој коалицији. Зато се и сматра да је кнез моравске Србије и главнокомандујући српске војске Лазар имао највећи ауторитет и највећу одговорност међу српским владарима и великашима у том тренутку.
И турски и српски и западни извори се слажу да је кнез Лазар погинуо пред сам крај Косовске битке, када је у борби заробљен са својим најужим окружењем од стране трупа наследника османског престола Бајазита I (1389-1402). Непосредно након заробљавања је и погубљен одсецањем главе по Бајазитовој наредби. Постоји и верзија из турских извора у којој се говори да је Лазар погинуо у самом боју.
