Већини је мало познато да преговори са Албанцима трају већ дуго година, а почетак тих преговора датира још из давне 1911. године. Наш главни преговарач је човек са приложене фотографије – Војсилав Танкосић. Он је у традиционалној српској ношњи из Старе Србије отишао на преговоре. У преговорима је однео недвосмислену победу, па се затим у њој поносно сликао испред куће албанског војсковође са којим је преговарао. Зашто са пушком и опасаном бомбом и како је знао да је из ових „преговора“ сигурно однео победу, сазнаћете у следећих неколико реченица…
Пре сукоба са Турском и почетка коначног ослобођења српске територије од дугогодишње окупације поменуте државе, Србији је веома било битно да се Албанци не мешају у сукобе и додатно отежавају борбу нашим јединицама. С тога је Српска влада послала своје најистакнутије официре да преговарају о уздржаности Албанаца приликом рата Србије и Турске. Чак је и Апис долазио, тражећи бесу од Исе Бољетинца. Он је иначе био тада најмоћнији Албанац, био је најуваженији војсковођа који је имао и највећи утицај у целом албанском народу. Иако се Апис вратио у Београд са обећањем поменутог албанског првака, нико у влади и војсци није веровао Арбанасима и њиховој речи. Због тога је војвода Танкосић самоиницијативно одлучио да преузме ствари у свој руке. Он је сам отишао до Бољетинца и понизио га тако што му је отео оба сина ! Воја их је затим пребацио у Куршумлију, где их је држао као таоце све док се рат није завршио уз поруку да им животи зависе од тога да ли ће реч њиховог оца бити испуњена или неће. Албанци се наравно нису мешали у сукобе, а њихов главни војсковођа је био приморан да одржи своју бесу.
