Само неколико сати након објаве да је Удружење жртава насиља ХАЈР упутило хитан апел за помоћ, ради ургентног збрињавања жртава насиља са подручја лајковачке општине, редакцији портала Лајковац на длану јавио се Дарко Милановић, лидер локалног одбора Српске Деснице – за домаћински Лајковац и рекао да у име одбора Деснице жели да уручи донацију Удружењу “Хајр”.
Експресну донацију Удружењу жртава насиља “Хајр”, у виду одеће махом, уредно спаковану у три велике кутије, Дарко Милановић је у Клубу пензионера предао председнику Општинског удружења пензионера Бранку Перићу. Удружење пензионера иначе има потписан Споразум о сарадњи са Удружењем “Хајр” и већ активно пружа пуну подршку жртвама насиља.
Дарко Милановић је овом приликом рекао, да он лично, истичући и да је то у духу његове странке, не може да остане равнодушан на то да је неко у окружењу у невољи и нагласио, да је једини спас за Србију и Србе у заједништву, у томе да будемо јединствени и солидарни. Рекао је и да је ово прва донација Српске Деснице Удружењу “Хајр”, чије су активности привукле његову пажњу и да че сасвим сигурно бити још оваквих гестова. Већ током викенда, допремиће Удружењу “Хајр” и један лежај, а временом шта још буде требало и могло.
Само данас, Општинског удружења пензионера донирало је машину за веш једној од жена жртава насиља, Живорад Бојичић, лидер локалног Покрета социјалиста побринуо се за донацију у виду кревета, јавила се током дана и Љиљана Мићић из Лајковца изразивши спремност да би донирала поврће из своје баште и домаћа јаја. Реално, најургентија је потреба у овом моменту за донацијама у храни, али и даље стоји потреба за донацијама у обући и одећи, намештају и белој техници.
Лајковчани су показали висок степен солидатности и сви са којима је локална канцеларија Удружења “Хајр” била у контакту поводом решавања било ког проблема жртава насиља, од локалне самоуправе до појединаца, изразили су максималну и безрезервну жељу да помогну.
Дирљиво је било видети данас у којој мери су се људи ангажовали да помогну, да сакупе неопходно, а на крају и да пренесу и превезу до потребног одредишта, попут радника комуналног преузећа, нашег суграђанина Зорана Милинчића и његовог друга Воје, кога смо у гужви запамтили само као Воју са стадиона, али смо запамтили његову несебичну жељу да помогне…
У вароши железничара и рудара, дух солидарности је изгледа природна ствар, па тако у својој невољи нико овде не остаје сам.
