Јелена Гускова, инострани члан САНУ, изјавила је да је 1999. година показала да је Србија заправо тада бранила Русију, да је бранила границе православља и словенства, самим тим Србија је ратовала да Русија постане свесна своје улоге у савременом свету.
„Тек после 20 година изгледа да је Русија нешто схватила“, истакла је.
У осврту на дешавања пре 20 година, Гускова је навела да је од почетка НАТО бомбардовања Русија покушавала да подржи СРЈ дипломатским средствима, међутим, Русија није могла у тој подршци да оде предалеко јер је ишчекивала помоћ од Запада и ММФ-а.
Упркос томе, навела је, грађани Русије су широм земље масовно протестовали против НАТО агресије, а у многим градовима су се састављали спискови добровољаца који су желели да дођу у Србију и пруже јој помоћ.
„Током два најтежа месеца за Балкан, став Русије се мењао у више наврата. Врло брзо су у Москви и другим градовима забрањени протести пред страним амбасадама, а владала је идеја да Русија не треба да буде увучена у рат. Чак је у једном тренутку Борис Јељцин телефонирао Билу Клинтону и рекао да постоји жеља унутар Думе да се Београду испоручи оружје које би онемогућило пилотима НАТО-а да извршавају борбене операције“, рекла је.
Осврнула се и на улогу Виктора Черномирдина и оценила је као издајничку.
Истовремено, говорећи о резултату бомбардовања, Гускова је навела да је Југословенска војска у том периоду пројавила невероватан хероизам.
„Војска Југославије је успела да очува свој потенцијал — НАТО није сломио њену борбену готовост. Људи нису посрнули и нису се борили против власти Слободана Милошевића. План НАТО-а је пропао, патриотизам целог народа је победио. НАТО није однео војну победу, а генерали Алијансе нису успели да објасне како је војска Југославије успела да очува своје ресурсе“, истакла је.
Међутим, успели су нечем другом, да Србији наметну своје услове — облик политичког уређења, сарадње организације са Европом, али и са међународним Трибуналом.
Милош Ћурчин
