Јуче се навршило тачно 100 година од почетка савезничке офанзиве која је довела до пробоја Солунског фронта, једне од највећих победа у историји српског народа. За чувара српског војничког гробља Зејтинлик у Солуну годишњица има посебну важност.
Ђорђе Михаиловић (91) је данашњим генерацијама последња икона Првог светског рата.
И даље дочекује и испраћа госте у Солуну, брине о гробовима погинулих бораца са којима је проводио време све до њихове смрти. Чика Ђорђе је уједно и последњи преживели ратник.
Веч шест деценија посетиоце Зејтинлика дочекује и испраћа стиховима Војислава Илића, а дужност је преузео од оца Ђура још 1960. године.
„Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!“
Нажалост, традиција чувара српског војничког гробља неће бити настављена, јер Ђорђе нема мушког наследника.
Ипак, једна жеља му се ипак испунила, и то баш јуче. Да дочека стогодишњицу пробоја Солунског фронта.
– Нисам пуно тога у животу желео, мој свет је био мали и сведен на ово овде, али ето – то желим. Кажу да је срећа само друго име за Бога, па нека ме он за ту жељу погледа – рекао је.
Чика Ђорђе ће на светом месту на ком је рођен и дочекати крај. Међутим, велико је срце Ђорђа Михаиловића.
– Чудим се кад ме питају: Је ли ти тешко чича Ђорђе? Није, мене је срце моје овде задржало. Завет – рекао је у интервјуу за „Новости“.
На Зејтинлику лежи око осам хиљада српских душа, а Ђорђе сваком од њих он зна број и место. Име, презиме и корене… Многима од њих никада нико није дошао на гроб и запалио свећу. Чуо причу о страдању и јунаштву српске војске. Њих Ђорђе ишчекује и рецитује добро познате стихове.
Д.К.
