Према последњим информацијама, Египат би могао ускоро да изда саопштење којим би потврдио да није признао Косово. После тога би остало још четири државе УН, а то су Перу, Доминиканска Република, Антигва и Оман чији статус по питању признања Косова није јасан, иако их Приштина третира као да су их признали.
– Да би признање неке државе било и међународно признато мора да постоји правни акт државе која је признаје као и касније поступање по њему, а није довољна само изјава. Али, и ако постоји акт по коме се не поступа, и то признање је спорно у формално–правном смислу – објашњава дипломата у пензији Зоран Миливојевић, преноси Објектив.
Миливојевић каже да, да би нека држава била призната, мора да постоји процедура којом једна држава признаје неку другу, и та процедура мора да буде јасна и подразумева валидан правни папир.
– Ако тога нема, онда се то у формално- правном смислу не може сматрати признањем – објашњава он.
Државе које нису на тај начин поступиле, додаје он, сматрају се државама које нису признале Косово по међународном праву.
- У формално–правном смислу мора да постоји нота одређене државе која се званично уручи, у тој ноти јасно стоји изјава о о признању. Таква нота се упућује и држави која се признаје али се са тим упознају и друге државе. У политичком смислу је релевантно како се то касније признање материјализује у стварности – објашњава саговорник.
Неке државе су изоставиле правну процедуру, наводи Миливојевић, која важи за признање, дакле, нема одлуке коју је влада те државе донела и из које произилази акт о признању.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
Процедура државе која признаје другу
– У случају Египта, у време када је Косово самопрогласило независност на власти су била Муслиманска браћа и они су изјавом признали Косово али се нису тако касније понашали. И то је неки сигнал да се не ради о признању у пуном смислу. После формално–правног акта који је на снази следи понашање државе у складу са тим које то у политичком смислу потврђује. Отварају се амбасаде, граде се пуни билатерални односи, закључују се билатерални уговори, и тако даље. Ако све то изостане онда је то признање под знаком питања – објашњава Миливојевић.
Другим речима ако нема формално –правног акта онда се не може сматрати, наглашава саговорник Спутњика, да је дошло до признања у формално – правном смислу.
У периоду 2018/19 званично признање Косова повукло је 17 држава међу којима су Бурунди, Лесото, Сао Томе и Принципе, Суринам, Либерија, Папуа Нова Гвинеја, Комонвелт Доминика, Гренада, Гвинеја Бисао, Унија Комора, Соломонска острва, Мадагаскар и Палау…
Тако сада од 193 чланице Уједињених нација, 95 држава не признаје Косово, 93 признаје, док је пет поменутих држава у статусу уздржаних. Оман који није признао Косово ипак гласа у корист Косова.
