Прошле недеље смо објавили причу о херојству фудбалера Владана Лукића, када се одрекао милионског уговора и право са француских терена сишау у ров те 1999. Погрешили смо када смо рекли да се на његов позив солидарности није јавио ниједан спортиста. Заправо, један је поред перспективне каријере због своје земље дао и живот!
Од спортиста на браник отачаства стао је и атлетичар Горан Раичевић. Атлетску каријеру почео је у Црвеној звезди. Наступао је још за Партизан, Соко Врбас и Брус. Горан је био петоструки првак Белог кроса и шестоструки првак кроса Политике. Вишеструки првак Балкана. Пријатељи су га звали Рајко.
Требао је да оде на маратон у Грчку, који би представљао врхунац његове каријере али је послушао своје срце и определио се за косовски завет. Говорио је: ,,Како да не одем, шта би рекли моји из Стројинаца, да сам кукавица, да сам изневерио своју децу, свој народ и себе. Идем јер ми је то дужност.„
Током рата био је курир у Трећем батаљону Приштинског корпуса. Живот свој за пријатеље своје, положио је на Ђурђевдан 1999. године у селу Калчикол, када је батаљон у којем је био упао у заседу шиптарских терориста. Испред стадиона Партизана подигнут му је споменик.
