Кад човек помисли да су дотакнуте крајње границе националног инжењеринга хрватских историчара, интелектуалаца, новинара, појави се нешто што ту врсту посла код Хрвата гурне у предворје лудила. За тако нешто задужени су хрватски портали, познати као уточишта тзв. десног хрватског екстремизма, прецизније и јасније-усташтва, али и неки институти у Загребну, основани још крајем деведесетих.
Међу споменутим порталима најпознатији и најпосећенији је дневно.хр, чији уредници свакодневно објаве неколико антисрпских текстова. Углавном су на мети Срби из Хрватске, оно што је преостало од њих, али и Србија као држава, Република Српска, Милорад Додик, српски спортисти, клубови…
Дневно има и дописника из Београда, зове се Драган Илић, који је прошле године објавио текст чији садржај увелико превазилази рубрику “веровали или не” и намеће потребу да аутора одведу код доброг неуропсихијатра.
Марко Краљевић, Хрват из Имотског
Тако Илић “открива” хрватској јавности “до сада мало познате истине” о Србима као народу који има хрватско порекло. Немањићи су, тврди Илић, стара хрватска династија, која има исходиште, порекло из друге, још старије хрватске династије Трпимировића. Аутор даље тврди да је Марко Краљевић Хрват, из Имотског, да је цар Лазар такође Хрват а Мрњавчевићи старо хрватско племство, опет из околине Имотског.
У свом тумачењу историје, а све се позивајући на “српске изворе”, и на неке фратре-фрањевце, Драган Илић, на опште одушевљење читалачког пука портала Дневно, открива да је Милош Обилић био а шта друго него Хрват. Њега је, вели Илић, приликом једне посете Хрватској запазио цар Душан и то у Туропољу, селу између Загреба и Сиска. Тамо се каснији Милош, према тврдњама Драгана Илића, звао Мило Кобиловић. Одјахао је са Душаном на исток где му дадоше име Милош. Али, овде Илићевом лудилу није крај.
Дописник из Београда, као један од најјачих доказа да су Срби хрватског порекла, чисти Хрвати који су прешли на православље, наводи Ужице и цео златиборски крај где се користи ијекавски изговор. Илић признаје да је то због херцеговачког порекла али баш то представља као доказ јербо у Херцеговини, вели дописник, никада нису живели Срби, само Хрвати.
О томе како Илић описује Светог Саву, боље да не пишемо, јер заиста може да делује узнемирујуће, посебно код истински православних верника.
Причу о Србима, који су уствари Хрвати, и Србији која је уствари стара Хрватска, Драган Илић заокручује теоријом да су сви називи места и топоними у Србији, хрватског порекла; Крагујевац, Чачак, Милановац, Београд, Краљево, Ужице, Смедерево…све су то хрватска имена, пише Илић.
Драган Илић заиста постоји
Уз реакцију да овакве изливе умне поремећености не треба ни коментарисати многи од вас рећи ће да је име Драган Илић измишљено, односно да је текст настао у Загребу. Не, Драган Илић, према сазнањима Интермагазина, заиста постоји. Живи у Београду, има око 50 година, отац му је био војно лице а изјашњава се као Црногорац-Хрват, католичке вере. Илић је деведесетих година обилазио београдске редакције нудећи своја писанија, колумне, есеје и слично. Кад ту није успео покушао је као имитатор. У том смислу његов највећи успех је наступ на ТВ Пинк, у емисији коју је водио Саша Поповић а где је Драган Илић имитирао спортске коментаторе са простора бивше Југославије.
(Интермагазин)