Уједињење Јужних Словена у једну државу је био један велики сан Краљевине Србије. Међутим, пут до уједињења није био лак. Један од већих проблема јесте била судбина Црне Горе. Црна Гора, иако српска држава, ипак је имала посебну династију и поставило се питање шта ће бити са династијом Петровић-Његош. Решење су понудили црногорски престолонасљедник Данило и Јован Матановић, црногорски изасланик у САД. Они су предлагали тријалистичко уређење Југославије која би имала јединице Црну Гору, Србију и Хрватску. Принц Данило је пуковнику Петру Пешићу рекао да Србија и Црна Гора требају искористити њемачки систем, а касније је рекао:
„Урадићу као баварски краљ у Версају…бићу драги краљ Црне Горе у Великој Србији драгог Сандра (регента Александра)“.
Дакле, Данило је био спреман да призна врховну власт Карађорђевића под условом да и Петровићи задрже своју позицију са одређеном аутономијом. Међутим, у августу 1915. краљ Никола је врло јасно рекао Пешићу да је овај план неприхватљив те да Црна Гора мора остати једнака у будућој Југославији. Регент Александар је био у контакту са Данилом и заиста је и пристао на приједлог о њемачком систему, али је затражио да се из Црне Горе истјера про-италијанска страна (којој је нагињао и сам краљ). Ипак, исте те 1915. Србија је пала, 1916. иста судбина је задесила и Црну Гору, тако да од овог плана ипак није било ништа.
