„Водила се одлучујућа битка – пише „Политика” у једном од својих ратних бројева – па се краљ са синовима нашао на положају. Посматрају борбу. Одједном опазише како Аустријанци обасуше силном артиљеријском, пушчаном и митраљеском ватром један брег на коме су биле наше групе.– Да идемо тамо! – предложи принц Ђорђе оцу.– Па, да идемо! – одговори му краљ.Краљевић махну руком шоферу да упали мотор аутомобила. Момак послуша. У тај мах војвода Степановић, који је с престолонаследником стајао неколико корака даље, окренуо се и кад је спазио шта шофер ради, нареди му: „Гаси то!” Момак угаси мотор.Међутим, Аустријанци су сипали све жешћу ватру на овај брег. Краљевић је све више горео од нестрпљења да буде тамо. Он опет замоли оца да крене и краљ пристаде.– Пали мотор! – нареди принц.– Гаси! – окрете се поново војвода Степа шоферу.Поновише се још једном то „пали” и „гаси”, па Ђорђе приђе аутомобилу да га упали.Војвода Степановић спази то и окрену се пуковнику Кнежевићу:– Господине пуковниче, идите и реците његовом краљевском височанству мајору Ђорђу Карађорђевићу да је он овде под мојом командом!Пуковник оде и пренесе војводине речи.– Разумем! – одговори кратко, војнички. Ђорђе и удаљи се од аутомобила.– Море, окани се, Ђорђе! – рече краљ који је све то посматрао. – Видиш да је он овде већи господар него ми.”
