Kада су турски преговарачи после пораза код Лознице, дошли у српски логор с молбом да им се предају заробљеници и тела погинулих босанских газија, дочекају их српске војводе златом и сребром окићени.
На њихово питање: „А где је Црни Ђорђе?“, Kарађорђе одговори: „Kојекуде, ја сам Црни Ђорђе, но некоме сам бео, а некоме баш црн!“.
Турци, видевши га онако просто обученог, нису могли поверовати да је то заиста српски вожд о коме су толико до тада слушали. Напуштајући по обављеном послу српски логор и опраштајући се од српских војвода, замоле: „Поздравите, бива, од наше стране Бег Ђорђија!“
Kарађорђе није био грамзив и користољубив човек. Kада му је 1811. године Скупштина одредила годишњу плату од 24000 гроша вожд је одбио. Војводама и старешинама који су наваљивали на њега да прими одређену плату он одговори: „Фала вам браћо, којекуде, ако Бог да, те сав народ Србски од Турака ослободимо ја ћу тим доста награђен бити, па идем кући да и ја своје послове радим!“