Ђорђе Шагић родио се давне 1795. у месту Стони Београд (Секешфехервар) иначе родном месту и данашњег премијера Мађарске, Орбана. Родитељи су му били православни Срби. По очевој жељи кренуо је у карловачку Богословију, коју је напустио 1813. да би се придружио Првом српском устанку. После слома Првог српског устанка емигрирао је у Америку 1814. Ту почиње ова несвакидашња прича Ђорђа Шагића, а ускоро Џорџа Фишера како је данас и познатији.
Преко Филаделфије отишао је у тадашњи Мексико. Године 1825. помагао је у оснивању Јорске масонске ложе. Године 1829. постао је држављанин Мексика и ту одиграо велику улогу мексичке миграције на просторе САД јер је примио обавезу да годишње доведе 500 породица у Тексас. Касније је постао цариник у Мексичком заливу, где је наследио веома непопуларног Џона Д. Бредберна. Захтевао је да се царина плаћа код њега у Анахуаку, што је због удаљености многих тексашких насеља и градова изазвало конфронтацију са тексашким колонистима. Године 1832. био је принуђен да напусти царинску службу.
У истој години започео са издањем либералистичких новина „Mercurio del Puerto de Matamoros“ у Матаморосу. Заједно са Хосеом Антониом Мексијом организовао је покрет у Њу Орлеансу против централистичке владе и са циљем једне револте у источним крајевима Мексика.
Године 1837. постао је комисијски агент Хјустона, 1839. судија, а 1840. члан градског одбора Хјустона. Године 1843. примљен је као мајор у милицији Тексаса. Путовао је у Панаму 1850. и 1851. у Калифорнију. Служио је у разним градским одборима Сан Франциска, кад је 1870. постао конзул САД у Грчкој. Џорџ Фишер се женио четири пута. Умро је у Сан Франциску 11. јуна 1873. године. Његови потомци живе и дан данас у САД и сећају се свог српског порекла.
