Хашим Тачи је тренутни вођа косовских сепаратиста, „председник“ самопроглашене републике. Овај бивши командант терористичке организације Ослободилачка војска Косова успут, није сасвим чистокрван Албанац из Дренице, што није неуобичајено, јер је Дреница место познато по масовној албанизацији српског становништва.
Албанизирани Срби су скинули шајкачу и на главу ставили кече. Илија је постајао Аљуш и заменио цркву џамијом. А за места која су знали од детињства користили су старе називе: Попова црква, Црквено брдо, Трновит шумарак.
Тако се догодило да се у селу Броћна 24. априла 1968. родио Албанац Хашим, чији је деда био српски православни свештеник. Родио се у општини Србица.
А зашто Ђарпни? Па то је надимак који је Хашим добио и значи Змија.
Али надимак није одмах добио.
Прво је било досадно детињство средњег по узрасту детета у породици. Сива основна а затим сива средња школа, где је дечак добијао своје петице, а затим тих и миран факултет историје и филозофије. Био је одличан студент и чак постао секретар комунистичке организације – председник студентског савета Приштинског универзитета. А једно време је био заменик ректора (међу студентима).
Младог члана партије су ускоро стари партијски вукови позвали у своју организацију – Марксистичко-лењинистички савез „Народни покрет Косово“. Млади човек који је волео историју је пристао.
Младићу се тако све допало да је постао лидер независног Савеза албанских студената који су тражили права и слободе – одмах, овде и сад! Успешног младог лидера су наградили путовањем у Швајцарску – у ковачницу албанских терористичких кадрова, где је успешно завршио свој „универзитет“: „постдипломски у Цириху за историју Југоисточне Европе“, а Хашим је постао Змија у кампу за обуку терориста у Албанији.
И Змија је почела од родне Дренице. Управо је тамо био „војни и политички центар“ косовских Албанаца. У малом селу Јуник је било око 1500 наоружаних људи.
Управо Јуник као седиште УЧК касније је посетио специјални представник САД у Југославији од 1997. до 1999. Ричард Холбрук. Да ли се сећате ове фотографије? Управо је дреничка група била срж која ће се касније проширити у Ослободилачку армију Косова.
1991. године УЧК изводи 11 напада, 1992. – 12, 1993. – 8, 1994. – 6, 1995. – 11, 1996. – 31, 1997. – 57, 1998. – 1884 акција!!! Космички напредак! О разлозима њиховог успеха нећу пуно да говорим. Али једно треба рећи: у средишту тог успеха је био наш скромни херој, који је нашао свој позив као финансијски директор и командант штаба.
Затим ће постати командант ОВК, а затим ће се појавити државна секретарка САД мадам Олбрајтова, која ће одлучити да млади историчар и филозоф треба да се бави политиком, а ратом нека се баве генерали. Тачи радо мења прашњаву и знојаву герилску униформу на Versace костим и италијанске ципеле и путује у Рамбује на „преговоре“ са Србима који се завршавају грандиозним „коктелом и ватрометом у трајању од 78 дана“.
Током НАТО бомбардовања Змија коначно мења кожу и… формира владу. Ибрахим Ругова који је већ био формирао своју почео је нешто да приговара о „младима који прерану улазе у политику“. Тачи се увредио и основао своју партију те обећао да ће победити на наредним изборима. Али изборна кока му није долела златно јаје, ни сребрно – само бронзано.
Тачи је засукао рукаве и почео да ради, отима. Косово, на пример. Затим се испоставило да све може да се отима: бензинске пумпе, некретнине, хуманитарна помоћ… Политички и економски супарници су нестали (Ругова је умро), неки су отишли на други план (бивши „премијер“ Рамуш Харадинај, на пример).
И ево – 2016. година. Тачи постаје председник. Истина ни то није златно јаје коке (гласало је само 35% Албанаца што је за косовског политичара мало), а сада још и оптужбе…
И све то без обзира на изјаве да Косово тражи чланство у Унеско, Савет Европе, Интерпол…
И све то без обзира на то што је приликом сусрета са председником Србије Александром Вучићем Ђарпни лично изјавио да верује у могућност помирења Срба и Албанаца, јер „то је у интересима Косова, Србије и региона“.
29. јуна 2020. Хашим Тачи је изјавио да ће поднети оставку ако Специјални суд за злочине ОВК у Хагу потврди оптужницу према њему за војне злочине у периоду 1998-1999.
…Поднеће оставку, отпузати у змијску рупу, грејати се на сунцу, читати књигу Карле Дел Понте „Лов: ја и ратни злочинци“, присећати се младости.
