Познаваоци периода прве половине двадесетог века и организације „Црна Рука“, добро знају ко је био чувени Божин Симић. За оне који не знају то је једна од најзагонетнијих личности наше историје. Истакнути члан четник са почетка 20. века и један од водећих чланова „Црне Руке“. Након Солунског процеса када је осуђен на 20 година робије и погоршања односа са краљем Александром, потом одлази у Русију и прилази комунистичког страни на којој званично остаје до краја живота. Био је амбасадор Титове Југославије у Анкари од августа 1945. до краја маја 1948. г., када је пензионисан непосредно пред Пети конгрес КПЈ у Топчидеру. У Симићевом дипломатском досијеу налази се и биографија непознатог аутора, вероватно некога из надлежних служби. Та биографија, или биографска белешка, настала је вероватно пре маја 1948. г. јер га представља као не баш поуздану личност.
Док је Први светски рат провео на бојном пољу, Други светски Рат је углавном провео у Лондону. Био је посланик Владе Краљевине Југославије у Покрету отпора генерала Шарла де Гола. У изгнанству је имао наступ у доњем дому британског Парламента у коме се супротставио бомбардовању Београда од стране савезника, јер у Србији постоји покрет отпора окупационим снагама, док се нпр. не бомбардује Бугарска која је отворено прешла на страну сила осовине. Након тог његовог говора уследило је вишедневно бомбардовање Софије за које је он био главни одговоран.
У биографији Симића долазимо до једног невероватно занимљивог податка, који је одличан показатељ колико историју не можемо посматрати само црно или бело. У њој се наводи чињеница, да је Божин имао највећу улогу у одлуци да генерал Де Гол одликује Дражу Михаиловића Легијом части. Биограф то овако описује: „Све док је био у De Gaulle-овом комитету настоји да учврсти односе између Руса и Француза. Друг Милан Којен који је дошао из Лондона, каже да је Симић тада заузимао став „просовјетског Михаиловићевог Србина“, пре продирања истине о борби наших народа у савезничко јавно мнење. У то доба, према истом извору, Симић је успео да De Gaulle одликује Дражу Михаиловића орденом Легије части.
