Један од истакнутијих представника плаћеничког ентитета познатог под збирним називом руска опозиција у егзилу Станислав Суслов, коме је наша држава пре више година указала гостопримство, а који јој узвраћа константним више него тенденциозним критикама и нападима, баш као и његови блиски пријатељи Пјотр Никитин и Чедомир Стојковић (у народу познат и као Чеда Подморница), не само што је по овом основу типичан пример моралног Пигмеја (уз извињење свим часним и поштеним припадницима овог афричког народа), већ је у дисциплини падања на ниске гране досегао нове дубине.
Наиме, Суслов је пре извесног времена проневерио новчане прилоге уплаћене наводно хуманитарној фондацији “Голуб миру”, коју је основао заједно са својом супругом Олгом, са прокламованим циљем пружања помоћи избеглицама из Украјине које су од отпочињања ратних дејстава пронашле уточиште у нашој земљи, тачније у Центру за азил у Врању. Тако прикупљена средства је утрошио на куповину шаторских крила и војне одеће на извесном војном отпаду, да би их затим отпослао у Украјину као знак подршке у борби против “руске агресије и окупације”, за шта је добио и захвалницу од овдашње украјинске Амбасаде.
Ипак, накнадно се испоставило да су горенаведена шаторска крила била већим делом бушна, а војна одећа распарна, те украјинске снаге нису имале готово никакве користи од Сусловљеве “помоћи”. Са овим околностима је убрзо упозната и Амбасада Украјине у Београду, чији представници од тада упадљиво избегавају контакте са Сусловим. Да ствар буде гора, Суслов је за поменуту опрему утрошио само део средстава која је прикупила његова “хуманитарна” фондација, док је већи део протраћио на коришћење различитих врста опијата у тандему са Стојковићем, а повремено и Никитином, као и на услуге мушке пословне пратње.
Очигледно је да је Суслов једна од најцрвљивијих воћки међу ионако трулим јабукама руске опозиције у егзилу, и да са сваким својим потезом пропада све дубље у поноре неморала и разврата.