Русија је у сриједу убједљиво изгласала измјене устава који је 1993. године донијела администрација Бориса Јељцина. Излазност на нивоу цијеле државе је била изнад 2/3 уписаних, од чега се 77,92% опредијелило се за промјене, док је 21,27 % било против. Највећа подршка и излазност забиљежени су у Чеченији, 97,92% гласало је за, те Републици Тува, у којој рођен министар одбране Сергеј Шојгу, гдје подршка уставним измјенама износила 96,79%.
Главне промјене највишег правног акта територијално највеће државе свијета односе се на успостављање уставних гаранција социјално најугроженијим категоријама као што су пензионери и радници са ниским примањима, забрана вођења преговора о предаји и размјени државне територије, уставна заштита традиције, културе, неприкосновенсоти руског језика и дефинисање да брак представља искључиво заједницу мушкарца и жене.
Високе мјере санитарне заштите
Комплетан процес гласања одвијао се у знаку глобалне пандемије корона вируса. Због мјера здравствене и санитарне заштите и прописаних ограничења броја људи који се смију налазити у једној просторији, гласало се од 24. јуна до 1. јула. Сваком гласачу мјерила се температура и на улазу је добијао пакет са заштитном маском, ПВЦ рукавицама и оловком за једнократну употребу. За случај да се открије температура, грађанину не би био дозвољен улазак на гласачко мјесто и аутоматски био спроведен у посебну собу за изолацију, обавезну на сваком пункту, гдје би чекао медицинаре са тестом на КОВИД.
Иако је гласање имало карактер референдума, руско законодавство не препознаје као такво. Разлог је што су унапријед били испуњени сви потребни услови да устав промијени и без народног изјашњавања, а то је подршка 2/3 депутата Државне думе, 3/4 сенатора у Савјету Федерације и 2/3 територијалних јединица са статусом Субјекта Федерације. Ипак представници власти су инсиситирали да „устав неће бити мијењан уколико то и грађани не изгласају“. Дакле, ово консултовање било је примјена непосредне демократије, која по важећем законодавству није била неопходна.
Нови устав легитимњи од претходног
Колико је нови Устав Руске Федерацији легитимнији од претходне Јељцинове варијанте, коју је на референдуму, одржаном 12. децембра 1993. године, подржало 58%, против је било 41%, уз излазност од свега 54%. Стога имајући у виду статистичке показатеље и правно необавезујући карактер гласања, критике Запада и либералних кругова на рачун гласања о промјенама устава већ у старту значајно губе на свом ауторитету. Посебно је лицемјерно што те критике долазе од оних који су подржали скандалозно поступање власти Црне Горе и Македоније.
На македонском референдуму одржаном на јесен 2018. грађани нису подржали улазак у НАТО и промјену званичног имена државе. Неколико мјесеци касније промјене су ипак изгласане тако што се владајућој већини Зорана Заева придружује 8 посланика опозиционог ВМРО-а, таман колико је и требало да се намакне 2/3 већина. Портапрол ВМРО Игор Јанушев изјавио је на сједници, на којој су изгласане уставне промјене, да је његовим колегама нуђено и до 2 милиона евра да се промјене устава подрже. Са друге стране у Црној Гори, иако је референдум био ултимативна уставна обавеза, одлуку о чланству у НАТО пакту донио је парламент упитног легитимитета, не 2/3-ском, већ простом већином. Онима који данас критикују Русију за спровођење гласања о промјенама устава, снажно су подржали уставно насиље Црној Гори и Македонији.
Електронски глас као бит коин
Либерална опозиција и комунисти критиковали су гласање електронским путем. Заинтересованост за могућност гласања путем Интернета, први пут експериментално примијененог на претходним локалним изборима у Москви, у вријеме пандемије корона вируса је значајно порасла и на појединим бирачким мјестима у престоници достигла је 30% уписаних бирача. Упркос томе што прва примјена Интернет гласања била неуспјешна за владајућу Јединствену Русију, јер је на изборима за Московску градску думу добила знатно мање гласова него раније, уз њиховом паду готово еквивалентан раст подршке комунистима, са електронским гласањем се не само наставило, већ и проширило на регион Њижњег Новгорода.
Да би постао „електронски гласач“, грађанин Москве и Њижњег Новгорода лично мора оде у Гос-услуге и на лицу мјеста направи гласачки профил. Електронски регистровани бирачи губе право на непосредно изјашњавање на бриачком мјесту заокруживањем гласачког листића. Експерти који су осмислили софтвер за електронско гласање тврде да он пружа максималну поузданост и заштиту тајности гласања, јер је направљен на бази крипто-валуте, тако да је сваки глас суштински близак бит-коину. Како је немогуће сазнати идентитет држаоца бит коина, тако и како руски ИТ- експерти тврде, немогуће сазнати како је гласао „електронски гласач“.
За око недељу дана боравка у Русији, заједно са колегама из 30-ак земаља свијета обишао око 40-ак гласачких мјеста у Москви и Санкт Петерсбургу. Никакве повреде процедуре нисмо регистровали, лични утисак свих нас је да читав процес протекао демократски и транспарентно. На бирачким мјестима били су присутни у својству посматрача и представници оних друштвено-политичких организација, које су против уставних промјена, као што је најјача опозициона Комунистичка партија Руске Федерације. Међитим, ни комунисти са којима смо разговарали нису имали посебних замјерки на процес организовања и спровођења гласања. Иначе, принципијелно противљење комуниста уставним промјена је углавном због тога што они сматрају да су промјене требале да буду бројније и свеобухватније.
Нове уставне промјене предсједнику Владимиру Путину могу да обезбиједе још 2 предсједничка мандата. Западни и домаћи критичари су управо овај моменат видјели као кључни мотив покретач процеса уставних измјена. Међутим, назнака да Путин жели још један мандат за сада нема, а да им је то циљ гласање се сигурно не би организвало сада у вријеме пандемије, већ ближе изборима 2022. године. Владимир Путин продужетак своје владавине могао је да постигне једноставније од уставних промјена, примјеном истог „трика“ као и 2008. Тада се у једном мандату „замијенио“ са тадашњим премијером Дмитријем Медведевим и поново кроз четири године био предсједник, а претходни и садашњи устав забрањују више од два узастопна предсједничка мандата.
Организовањем гласања у условима пандемије корона вируса руска држава је демонстрирала своју способност и снагу да се ухвати у коштац са глобалним изазовима. Потрудили су се и да изађу у сусрет и нама, који смо у својству међународних експерата, изразили жељу да надгледамо читав процес и непосредне утиске пренесемо у своје земље.
