Ратне сцене из Вуковара коришћене су као декор за измишљене уличне окршаје у Дубровнику. Још 1509. године Еразмо Ротердамски је написао да је човекова природа таква да измишљено на њега оставља много већи утисак од истине. И гле чуда, тај исти човек се изгледа није променио за ових пет векова.
Живимо у свету обмана, дезинформација, манипулација, превара, фабриковања лажи, спиновања зарад политичких интереса. Као да нам је савременик нико други до Паул Јозеф Гебелс, творац пароле „лаж поновљена хиљаду пута остаје лаж, лаж поновљена милион пута постаје истина“. Тај „мали доктор“ који је тврдио да „свира на души народа као што се свира на клавиру“ имао је само један циљ – да „распламса вулканске страсти, изазове експлозију беса, покрене широке људске масе, хладнокрвно и срачунато организује мржњу и очајање“.
Колико тај његов „програм“ подсећа на најновије хладноратовско заоштравање на релацији Вашингтон-Лондон-Париз-Москва? Чему служи фарса из Солсберија о тровању бившег руског агента Сергеја Скрипаља и његове ћерке Јулије? Чему служи наводни напад хемијским оружјем у сиријском граду Думи? Да ли је блискост ова два догађаја само коинциденција или је све инсценирано да би послужило западним државама да протерају на десетине руских дипломате и упуте преко стотину бојевих ракета на Сирију.
Вратимо се тридесетак година уназад и присетимо се „румунске револуције“ и смене и ликвидације Чаушескуа. Тада је почела операција дезинформисања светске јавности да су у Темишвару откривене масовне гробнице. У ствари, снимани су лешеви у мртвачници и то је потпалило ватру… Затим је уследио Ирак… Четрнаестогодишња Кувајћанка је сведочила пред америчким Конгресом да је својим очима видела ирачке војнике како су прекинули довод кисеоника у инкубаторе због чега је умрло на десетине беба. То сведочење је амерички председник Џорџ Буш старији поновио осам пута у разним телевизијским емисијама. Наравно да ни један једини Американац није остао равнодушан… А ова девојчица је била ћерка кувајтског амбасадора при ОУН и годинама није била у Кувајту.
А онда су на ред дошли Срби. Модел дезинформисања примењен на нама и данас служи као пример и примењује се у готово свим операцијама „светског полицајца“. На сцена ступа америчка агенција за односе са јавношћу Рудер Финн Глобал Публиц Аффаирс. 12. августа 1991. почиње да ради за Хрватску. У уговору су јасно прецизиране обавезе:
- развијање стратегије лобирања у америчком Конгресу и Сенату, као и свим релеватним министарствима за признавање независности Хрватске;
- успостављање веза са америчким тајним службама;
- придобијање медија…
Влада Алије Изетбеговића 23. јуна 1992. потписује уговор са агенцијом Рудер Финн на истим основама као и Хрватска. Октобра 1992. Рудер Финн постаје лобиста косовских Албанаца.
Дезинформаторима ове агенције на руку иде запрепашћујуће непознавање светског јавног мњења, посебно америчког, о приликама у Југославији. Најбоља илустрација оваквог стања је дијалог, по сведочењу белгијског новинара и историчара Мишела Колона, између Ворена Кристофера, тадашњег америчког државног секретара, и Дејвида Овена:
Кристофер: – Грешка је до вас Европљана, ви сте дозволили да Срби изврше инвазију на Босну.
Овен: – Али, они су тамо живели и живе.
Кристофер: – Од када?
Овен: – Одувек.
Са обе стране Атлантика креће дотад невиђена сатанизација једног народа. Светска медијска заједница је похрлила да прискочи у помоћ најпре Хрватима, затим муслиманима и најзад косовским Албанцима, увек против истог непријатеља – Срба. Улози у балканској игри постају позамашни. Онај ко контролише Балкан контролише путеве нафте и гаса из Арабије, Ирака и Кувајта, из Каспијског мора и Казахстана. НАТО, као светски полицајац, има потребу да увежба и испроба своје оружје и опрему. Германски свет није одустао од тежње да себи отвори пут ка Средоземљу. Ислам гори од жеље да уђе у срце Европе и за то располаже баснословним средствима која му обезбеђује арапска нафта. САД теже томе да ослабе европске нације, и добију базе које би биле усмерене ка Русији. Дунав је природни пут који повезује исток и запад Европе…
И ето спонзора који ће зарад две новорођене републике и треће на помолу, исплаћивати милионске своте на рачун Рудер Финн-а. Коцка је била бачена и игра је већ на почетку добијена. Почело се са Дубровником, „градом мучеником, средњовековним драгуљем Хрватске који је уништен под ватром југословенске армије“, како је писао „Пари мач“ 28. новембра 1991. Сцене из Вуковара коришћене су као декор за уличне окршаје у Дубровнику.
Запитају ли се бар понекад силни европски и амерички туристи који лети опседају овај град зашто нема трагова уличних окршаја. Потом се објављује фотографија моста са следећим текстом: „Стратешки мост који су срушили Срби, мост у Вуковару бејаше прекрасан примерак архитектонске и историјске баштине овог хрватског града.“ Али авај, такав мост уопште у Вуковару не постоји. Мост који је фотографисан налазио се у Мостару и он јесте уништен… али су га уништили Хрвати! Следе приче о логорима, настале од једне фотографије на којој је фотографисан мршав човек окружен другим људима који нису били мршави. А тај мршави и болесни човек, Фикрет Алић, није био заробљеник већ избеглица. Он се, са другим избеглицама, налазио изван бодљикаве жице, а фотограф унутар ње.
Бодљикава жица није окруживала логор, већ једно пољопривредно добро. За дезинформаторе агенције Рудер Финн било је довољно да отворе причу о „Србима нацистима“. И то се стално понављало. Штампана су два плаката. На једном су биле две фотографије, Адолфа Хитлера и Слободана Милошевића, а испод је писало: „Зар вас приче о етничком чишћењу ни на шта не подсећају?“ На другом плакату су такође представљене две фотографије два концентрациона логора: један из Другог светског рата, а други наводно у Хрватској. Испод је текст: „Зар вас логор у којем се спроводи чишћење припадника етничких група не подсећа ни на шта?“
Али и то је било мало: на ред долазе етничко чишћење, силовања, употреба хемијског оружја, масовне гробнице, сарајевски масакри… Ужас је свеопшти. Листови пишу: „Изгледа да су српски екстремисти користили силовање као ратно оружје у својој политици етничког чишћења… Српски војници добијају по три цента по силовању“. Све је то рађено да би међународна заједница била све бруталнија према српској страни и завршиће се са 3.000 полетања авиона НАТО који су бомбардовали српске војне и цивилне циљеве, иако ниједна од земаља чланица НАТО није била у рату са Србијом. Француски новинар Жак Мерлино у књизи „Нису све истине о Југославији за причу“ интервјуисао је Џемса Харфа, директора Рудер Финн – а у Вашингтону:
– Наш занат састоји се у томе да расејемо информације – каже Харф – да их што је могуће брже пустимо у промет… Брзина је пресудна, одлучујући елемент. Чим је нека информација за нас повољна, сматрамо се обавезним да је одмах усадимо у свест јавног мњења. Јер, савршено добро знамо да је најважнија прва вест. Деманти нема никаквог ефекта.
Реч „логор“ била је, разумљиво, довољна да дигне на ноге јеврејску заједницу и Рудер Финн је обмануо три велике организације: Лигу против клевета, Амерички јеврејски комитет и Амерички јеврејски конгрес.
– Предложили смо им да објаве прилог у „Њујорк тајмсу“ и организују протестни скуп испред зграде Уједињених нација – рекао је Џемс Харф.
– Блеф је успео, ствар се сјајно одвијала, јеврејске организације су увучене у игру на страни босанских муслимана, што је било изузетно рискантно. Скоро тренутно успели смо да у јавном мњењу изједначимо Србе са нацистима. Погодило смо право у мету. Задатак је био сложен, нико није разумео шта се догађа у Југославији и, да вам отворено кажем, већина Американаца питала се у којој се афричкој земљи налази Босна, али једним потезом успели смо да ствар поједноставимо, да је прикажемо као причу о добрим и злим момцима…
Поређење са нацистичком Немачком, гасним коморама и Аушвицом изазвало је емотивни набој који је био толико снажан да се нико више није усуђивао да се успротиви да не би био оптужен за ревизионизам.
– Наш посао није да проверамо тачност информације. Нисмо ми ни опремљени за тако нешто. Наш је посао да убрзамо проток информација које су за нас повољне. Ако желите да докажете да су Срби јадне жртве, само изволите, бићете прилично усамљени у том послу – закључио је директор агенције Рудер Финн.
– То ипак није тако једноставно: више је него очигледно да се амерички и немачки интереси, на пример, нису поклапали са српским интересима, да Харф ни у ком случају није радио на своју руку и само за новац, већ је несумњиво добио од своје владе благослов или бар прећутну подршку односно затварање очију. Дезинформација не може успети уколико ветар дува у супротном правцу. Она ипак може сјајно да га искористи и реалност чињеница је њена најмања брига – написао је Владимир Волкоф у књизи „Мала историја дезинформисања – Од Тројанског коња до интернета“.
