На семинару перјаница опозиционих медија (Н1, Данас, Аутономија.инфо и слични) крајње су експлицитно причали како је неопходно сатанизовати и до краја “оголити” измишљени криминал породице Вучић, “за вишу ствар”
Пише:
Томо Ловрековић
Сигнални знак за домаће извођаче радова могао би, како се шушка по новинарским круговима, а уједно и обавештајним, могао бити “чињеницама поткрепљен” текст у “кредибилним” страним новинама о “криминалу и баханалијама” Андреја Вучића, којим ће српски ученици великих ментора митинговати на сваком кораку. За претпоставити је, на основу гласина, да ће такав текст бити пласиран управо у немачкој штампи, како би се поспрдно могло тврдити да се “Вучића одричу и његови велики пријатељи”
На светском плану све агилнији Путин, раст десничарских и суверенистичких странака у Европи (где већ чине власт у Аустрији, Пољској, Италији и Мађарској, а “спремају се” Француска и друге државе), указује да је ово последњи воз за легализацију копиле-државе никле на осиромашеном уранијуму
Сећате ли се Гадафија? Имајући у виду брзину којом невидљива рука руши и обара суверене режиме широм света, тешко вам је замерити ако сте и заборавили на доброћудног пуковника. У том случају, вероватно се не сећате ни његове деце, а неопходно је подсетити на њих за ову прилику. Ал Сади Гадафи, млади и пристојни научењак и наследник великог афричког лидера, био је радо виђен на пријемима у Италији – тамошња политичка и културна елита дивила се овом момку, а респектабилне пословне комбинације укључујући и део власништва у чувеном Јувентусу, отворила су му врата наклоности штампе и јавности. Због грациозности и добрих манира, “принцеза” Ајша пленила је црвеним теписима где год и кад год се појави, а запад јој се клањао и уткривао ко ће јој наденути лепши и упечатљивији епитет који пристаје њеној грандиозној личности. А, онда је “велики брат” стиснуо дугме и убрзо су, преко ноћи, постали расипници, распикуће, размажена деришта на грбачи потлаченог народа Либије и шта све не. Зашто је, баш данас, годинама пошто је Пуковник онако крвнички страдао, ово битно за грађане Србије?
Психологија је, веле они који се њоме баве у сврху политичке манипулације, као и математика, веома егзактна наука, а неке формуле су вазда примењиве: када удариш на власт која ти није по мери и која је по достојанствену неподобна, не пуцај у главу, него у колена – сатанизуј породицу. Та, по свему судећи, изузетно успешна матрица, демонстрирана је безброј пута у стварању онога што у најкраћем називамо “новим светским поретком” и по правилу су хиперболе сервиране пуку наилазиле на одличну рецепцију, подгревајући бес, бунт и разочарење, као окидач смене.
Вратимо се на “домаћи терен”, где ситуација, да се приметити, постаје све компликованија: превише је новца, времена и прљавих веза уложено у пројекат квази државе Косово, да би сада нека тамо Србија и неки тамо Вучић одуговлачио или одбијао да уради оно за шта западне бирократе верују да је његов једини посао: – беспоговорно потписао. На светском плану све агилнији Путин, раст десничарских и суверенистичких странака у Европи (где већ чине власт у Аустрији, Пољској, Италији и Мађарској, а “спремају се” Француска и друге државе), указује да је ово последњи воз за легализацију копиле-државе никле на осиромашеном уранијуму. Не жури се њима због помирења у региону, већ зато што ће осамнаест година и вишеструко више милиона бити бачени низ воду, имајући у виду геополитичке околности. У таквој ситуацији, дакле, или ће Вучић сам себи пристати да сломи кичму, или ћемо ми бити принуђени да му то урадимо, јасан је резон истих тих западних бирократа. Како? Онако како то радимо годинама, закључују.
Зато ово лето неће бити мирно – колико у наредних пар недеља, треба очекивати појачану агресију ка породици Вучић. Медијску, у први мах, а после… Пребијање председниковог брата, фабриковане афере и спорна слика његовог сина са Мондијала, само су показне вежбе, последња упозорења – хитац у ваздух, пре него што се цев бирократског пиштоља усмери на друго место. Болније. Сигнални знак за домаће извођаче радова могао би, како се шушка по новинарским круговима, а уједно и обавештајним, могао бити “чињеницама поткрепљен” текст у “кредибилним” страним новинама о “криминалу и баханалијама” Андреја Вучића, којим ће српски ученици великих ментора митинговати на сваком кораку. За претпоставити је, на основу гласина, да ће такав текст бити пласиран управо у немачкој штампи, како би се поспрдно могло тврдити да се “Вучића одричу и његови велики пријатељи”. Разбијање мрака, доказ који се не оспорава. На семинару на једном ченејском салашу, одржаном пре десетак дана, а на којем је стицајем околности кратко присуствовао и потписник ових редова, перјанице опозиционих медија (Н1, Данас, Аутономија.инфо и слични) крајње су експлицитно причали како је неопходно сатанизовати и до краја “оголити” измишљени криминал породице Вучић, “за вишу ствар”.
Не треба заборавити да у овом темпираном специјалном задатку, странци имају обилату помоћ стотина невладиних организација и армије “независних” и “уважених” новинара – зато већ до септембра треба очекивати да породица Вучић буде излепљена до непрепознатљивости етикетама и сатанизована надреалним епитетима, који ће се по правилу, вешто сервирани, усвајати као аксиом.
Таква ситуација, дакако, отвара још једну озбиљну замку: у клупко се увлаче и патриотски оријентисани бирачи, а из разних разлога противници СНС-а (у које опет спада и потписник ових редова), који ће наизглед логички закључити: нека, па ваља их срушити! И, заиста, тешко је наћи замерку логици у којој против омраженог политичког непријатеља нису дозвољена сва средства – тешко, под условом да се не вратимо на почетак овог текста. А, вратићемо се. И на Ал Садија и на Ајшу. И на то како је Либија изгледала док су они “пљачкали и отимали”, а како изгледа сада када је стигла демократија – како је уређена држава постала регрутни центар терориста, острво беде и земља са пијацама робља у 21. веку. И у том послу, поред плаћеника, највећи део терета изнели су корисни идиоти – они који су били убеђени да чине праву ствар.
Коначно, имајући у виду да се Видовдан још није превише одмакао, одзвања ли вам мало, и хоће ли вам одзвањати када ударе по Андреју и Данилу (а, да би се одрекли Космета), оно Слобино: “Не нападају они Србију због Милошевића, него Милошевића због Србије”?
Извор: Афера
