Да ли пристанком на западну агенду промоције сексуалних слобода Србија ризикује и своју геополитичку независност?

Упитан о духовној димензији руско-украјинског сукоба, патријарх московски и све Русије Кирил понудио је досад најпрецизније тумачење позадине рата: „Русија је штит од напада глобализма и налета Запада који се сурвао у сатанизам“. Звучи предимензионирано?
Завиримо онда у агенду лево-либералне елите која брутално промовише права хомосексуализма и институционализује све врсте настраности. Да ли и даље објашњење о сатанизму који Запад циљано диктира целом свету делује неосновано?

Или, да не би било недоумица да је реч о апстрактним људским слободама која немају геополитички значај, још је једноставније присетити се шта је поводом дијалога Београда и Приштине својевремено изјавио потпуковник генерал Френклин Бен Хоџис, бивши главнокомандујући америчких копнених снага у Европи. Сумирајући учинак САД у решавању косовског питања, амерички генерал је упозорио на опасност од Српске цркве, и последично Руске. Симетрије које је Хоџис повукао између стабилности на Баклану и хришћанских вредности које промовише Црква нису насилне нити бесмислене. Генерал зна о чему прича у истој мери у којој невладине организације финансиране са Запада знају да нису на послу ширења људских права већ да су део стратешког пројекта који има за циљ цивилизацијску конверзију и потирање хришћанских вредности. Може ли бити физичке окупације уколико се она духовна не прогласи успешном? Украјина је најречитији пример да не може.

ЏЕНДЕРИЗАМ ЗА НАЈМЛАЂЕ

Српски интелектулаци су у више наврата упозоравали је наметање образовних програма о спречавању насиља и сексуалном образовању израз западне окупације чије се далекосежне последице могу мерити учинком бомбардовања 1999. Оцена није претерана.

Изричући овакав суд, српски интелектуалци су на уму имали чињеницу да је “група за заштиту од насиља и дискриминације” која делује у оквиру Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије у сарадњи са невладиним организацијама Инцест центар, Аутономни женски центар, Центар за едукацију и истраживање права детета, Центар за образовне политике, АСТРА и Лабрис, развила план сексуалног образовања у школама. Директори основних школа линк програма упутили су наставницима и учитељима и контроверзна садржина се нашла на путу да буде укључена у следеће предмете: Српски језик; Свет око нас; Природа и друштво; Физичко васпитање и школски спорт; Музичко васпитање; Грађанско васпитање; Биологија; Социологија; Устав и права грађана и психологија.

Од идеолошког подтекста нису поштеђена ни деца предшколског узраста којима је морално упитни садржај сервиран у форми бојанки и других видова обуке. Програм је својевремено подигао велику прашину у Србији, али Министарство и поред најаве јавних расправа, бројних петиција и негодовања интелектуалаца – није изрекло свој суд.

ОРГАЗАМ ЗА ПОЧЕТНИКЕ

Изостанак реакције Министарства мање забрињава од прећутне сагласности наставног кадра који се нашао пред избором- да штити морални образац српског друштва или посао. Чињеница да су многи одлучили да не ризикују радно место додатно усложњава причу о обрасцу западног деловања у Србији. А на то шта заправо нуде овакви едукативни садржаји јавност је још 2017. на страницама «Политике» упозорио Миша Ђурковић, директор Института за европске студије. „Кад се отворе ове позамашне књиге, уочава се да је такозвана борба против насиља у породици заправо замишљена и реализована као борба за промоцију хомосексуализма и порнографије, за подстицање дечје сексуалности, за подстицање експеримената у том пољу, као и за опањкавање традиционалне породице. Око 50% материјала промовише хомосексуализам и порнографију. У приручнику за биологију деца могу да науче какао се правилно изводи француски пољубац, али да се на питања да ли је тачно да постоји мушки и женски кондом? Чему служи женски кондом? даје се одговор и девојке које воле девојке користе заштиту кад воде љубав. Некада је важно имати у виду да се жене лезбејске оријентације можда нису увек идентификовале као лезбејке, те имају и своју сексуалну предисторију као стрејт особе. У оквиру лезбијског љубавног односа, средство заштите су фолије од латекса или полиуретанске (врло танке, од меке пластике), квадратног облика, које се користе да се покрију женске гениталије или анус током оралног секса. Помажу као баријера да се спрече полно преносиве болести. Затим се детаљно описују орални и анални секс и оргазам.“

Стварност је демантовала све напоре Министарства да програм прикаже делотворним. Иако је 2005. Министарство просвете почело са реализацијом програма названог «Школа без насиља» –парадоксално- али насиље се за само годину дана удвостручило. Неколико година касније број самоубистава код деце основног и средњег образовања узрокован вршњачким насиљем достигао је неслућене и поражавајуће бројке. Игноришући медије и реалност, Министарство је остало при тврдњи да су након реализације овог програма школе постала сигурније место. Родитељи чија су деца жртве вршњачког насиља, а чији је број забрињавајуће велики, не деле то мишљење. За њих је жртва – жртва, колико год се Министарство трудило да је представи као статистички податак.

НВО ИЛИ МОНИТОРИНГ ОСОБЉЕ?

У функцији оправдања и промовисања нових вредности кључна улога припала је невладином сектору који се на негодовање српске јавности нашао у улози мониторинг особља које надгледа рад институција.

Неке од најзначајнијих НВО укључених у ове активности у Србији су:

  1. Инцест Траума Центар: Ова организација се бави превенцијом и подршком жртвама сексуалног насиља. Активни су у пружању едукације и подршке наставницима и ученицима.
  2. Лабрис: Фокусира се на права ЛГБТ+ особа и активно промовише родну равноправност кроз едукативне програме у школама.
  3. Аутономни женски центар: Организација се бави правима жена и промоцијом родне равноправности, често укључена у програме образовања о сексуалности и превенцији насиља.
  4. Центар за едукацију и истраживање права детета (CEIR): НВО ради на заштити права деце и промоцији инклузивног образовања кроз разне едукативне програме.
  5. Центар за образовне политике (CEP)се бави развојем и имплементацијом образовних политика које укључују родну равноправност и инклузивно образовање.
  6. АСТРА – Акција против трговине људима ради на превенцији трговине људима и пружању помоћи жртвама, укључујући и едукацију у школама о ризицима и превенцији.
  7. Пешчаник је НВО, посвећена промоцији родне равноправности и људских права кроз разне едукативне и истраживачке пројекте.
НВО укључене у обликовање школског програма у Србији

ПУТЕВИ ФИНАНСИРАЊА

НВО које су укључене у обликовање школског програма, уџбеника и џендер идеологији у Србији финансирају се из различитих међународних и локалних извора. Погледајмо неке од главних извора финансирања:

  1. Међународни фондови и организације:
    • Global Fund for Women: Ова организација подржава женске групе широм света, укључујући Србију, у борби за родну равноправност и сексуална и репродуктивна права.
    • УНЕСКО Активно промовише свеобухватно сексуално образовање и подржава различите пројекте у Србији усмерене на побољшање здравља и едукације младих.
    • Rise Up: Ова организација инвестира у локална решења и јача лидерство жена и девојака, укључујући у Србији, како би трансформисале своје заједнице и промовисале сексуално и репродуктивно здравље.
    • UNICEF: Финансира програме образовања и заштите деце, укључујући и програме који промовишу родну равноправност и права деце.
    • OSCE (Организација за европску безбедност и сарадњу): Подржава разне пројекте који се баве људским правима, родном равноправношћу и образовањем у Србији.
  2. Локални фондови и донатори
    • Фондација Ана и Владе Дивац: Подржава иницијативе за унапређење образовања и промоцију људских права у Србији.
    • Локалне владе и министарства: У неким случајевима, локалне владе и министарства могу финансирати пројекте НВО које су у складу са њиховим приоритетима и стратегијама.
  3. Приватне донације и корпоративна подршка:
    • Приватни донатори и мецене: Појединци који су заинтересовани за подршку родне равноправности и образовања могу донирати НВО.
    • Корпоративна друштвена одговорност (CSR): Неке корпорације могу подржати НВО кроз своје CSR програме који се фокусирају на образовање, здравље и људска права.
Најзначајнији донатори НВО у Србији

СКРИВЕНА АГЕНДА

Побројане НВО користе финансијску подршку како би имплементирале различите програме и пројекте усмерене на наводно побољшање образовања, подршку жртвама насиља, промоцију родне равноправности и инклузивног образовања. НВО као што су „Инцест Траума Центар“,, „Лабрис“ и „Група за заштиту од насиља и дискриминације“ имају и шира овлашћења. Будући да делује у оквиру Министарства просвете, оне су активно укључене у развој и имплементацију образовних програма. Њихова мисија је, како тврде, заштита деце од насиља и промоција родне равноправности. У сарадњи са Министарством просвете, ове организације су израдиле и увеле програме сексуалног образовања у школски систем, са циљем едукације деце о њиховим правима и начинима заштите.

Чињеница да у највећем броју имају финансијску подршку из иностранства, ове НВО спроводе активности и на ширем плану- организују семинаре, радионице и тренинге намењене наставницима и ученицима, пружајући им алате и знања која би требало да допринесу стварању безбедног школског окружења. Иза ових промотивних праваца деловања у највећем броју случајева стоји скривена агенда- промоција вредности које нису у складу са традиционалним и културним нормама Србије. Контраверза је очигледна.

ПЛАНСКА ПОДЕЛА СРБА

Традиционално наклоњена конзервативним моралним обрасцима Србија је остала збуњена. Конфронтрање за и против сексуалног образовања дубоко је поделило српско друштво. Поједини родитељи, наставници и интелектуалци подржали су програм, уверени да ће његова реализација допринети бољем разумевању и заштити деце од сексуалног насиља. С друге стране, значајан део јавности упозорио је да је идеја о сексуалном образовању као наставном предмету атак на традиционалне вредности и моралну структуру српског друштва. Родитељи и верски лидери усагласили су се да сексуално образовање, како је осмишљено, подрива ауторитет породице и Цркве, те да је усмерено ка увођењу западних вредности које су у супротности са православним учењем али и узрастом деце.

Нова деоба Срба могла је да почне. У надгорњавању ко је у праву, Срби нису приметили да су на истом задатку као НВО око чијих се вредности споре. Да не буде забуне – неслагања по питању модернизације наставног садржаја није само пропратни ефекет и израз супротстављања мишљења. Реч је о ставки из агенде. Империја зна вредност детаља.