Балкански суседи Србије често критикују званични Београд због активне модернизације оружаних снага, посебно на рачун руске и кинеске војне технике. У међувремену српске власти редовно истичу да је таква политика усмерена искључиво на повећање одбрамбених способности и да Србија не намерава никога да напада (посебно не суседе који су ушли у НАТО).
Истовремено српски Генералштаб пажљиво проучава искуство борбених дејстава у Нагорно-Карабаху, Сирији и Либији и узима га у обзир у процесу припреме својих оружаних снага за супротстављање савременим претњама.
Активност српске војске забрињава Хрватску, Бугарску и самопроглашену републику Косово. НАТО и Сједињене Државе заузврат су више забринути због војне сарадње Србије са Русијом и Кином.
Чињеница да је Београд 2007. године званично изабрао курс војне неутралности, између осталог, омогућава му да набавља оружје и на Истоку и на Западу. У исто време, од времена Југославије, у српској војсци је остало много примерака совјетске војне технике, од које земља не жури да се ослободи, за разлику од суседа.
Заправо, недавно је портал Спутњик на српском језику, позивајући се на своје изворе у Москви, пренео да Београд разматра могућност набавке новог наоружања и опреме у Русији. Све ово сугерише да земље настављају да јачају сарадњу која је већ стекла стратешки карактер. Уз помоћ Москве, српска војска постаје најјача и најмодернија на простору бивше Југославије.
За последње три године Београд је постао трећи највећи купац руског оружја у Европи.
„Муњевити удар 2021“
27. јула Војска Србије је успешно извела на полигону Пештер тактичку вежбу „Муњевити удар“ у којој је учествовало 2.300 војника: јединице ваздухопловних и ПВО снага, 72. бригада за специјалне операције и 63. падобранска бригада. Током акције била је активно кориштена разна војна техника, не само српске производње, већ и руске, као и кинеске, немачке и француске: тенкови, борбена возила, артиљеријски системи, авиони, хеликоптери, дронови и ПВО системи.
Тако су посаде тенкова Т-72МС демонстрирале способности савремених оптичких нишанских система; истовремено је полетело 11 авиона МиГ-29, као и хеликоптери Ми-35 са ракетама Атака. У оквиру вежби изводило се гађање из противавионског ракетно-топовског комплекса Панцир-С1. Истовремено су у маневрима учествовали модернизовани оклопни транспортери БРДМ-2М.
Војну акцију није пратило само врховно руководство Србије, већ и командант мисије КФОР-а на Косову. Као резултат вежби, неки експерти су чак рекли да је Србија „увежбавала напад на Косово“.
Број јединица војне опреме укључених у „Муњевитом удару 2021“ био је без преседана: била је то најмасовнија демонстрација српског наоружања у читавом постојању модерне српске војске. Много тога је показано први пут (у сваком случају јавно). После вежби, председник Србије Александар Вучић нагласио је да ће власти наставити да улажу у модернизацију војске.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
From Russia with love
Производи руског војно-индустријског комплекса заузимају посебно место у плановима Београда. Упркос чињеници да Србија већ има једну батерију „Панцир-С1“, заинтересована је за куповину још две батерије модернијег и напреднијег „Панцир-С1М“ са новим радаром и новим ракетама.
Захваљујући Панцир-С1М — заједно са комплексом електронског ратовања Красуха 4, системима противракетне одбране Нева, Куб и ПАСАРС, француским ракетама Мистрал и кинеским системом који Београд такође планира да набави ПВО ФК-3 великог домета, земља ће добити најмоћнији систем ПВО међу свим земљама бивше Југославије. Ни Југославија није имала такве капацитете у својим најбољим годинама.
Међутим, посебан изазов за војно руководство Србије биће задатак интегрисања све ове опреме из различитих земаља у јединствени систем ПВО.
Поред новог Панцира, Београд би желео да од Москве набави и четири вишенаменска борбена хеликоптера Ми-35М, три хеликоптера Ми-17, изнајми једну ескадрилу јуришних авиона Су-25, један руски транспортни авион Ил-76 и неколико противтенковских система Корнет. Такође се говори да Србија у будућности намерава да набави руске ПВО системе Бук М1 и противавионске ракетне системе С-300 или С-400.
После набавке све ове опреме Војска Србије имаће 3 батерије „Панцир С1“ и „Панцир С1М“, осам вишенаменских борбених хеликоптера Ми-35М и исто толико Ми-17, једну ескадрилу јуришних авиона Су-25 који ће заменити бомбардере СОКО Ј-22 „Орао“, и један транспортни авион Ил-76 као замену за Ан-26.
Приликом копирања или цитирања материјала са портала „Балканист“ позивање на извор је обавезно. https://balkanist.rs/kako-rusija-pomaze-srbiji-da-stvori-armiju-21-veka/
„Красуха 4 нам је веома важна јер је веома добра у сегменту ПВО за сузбијање беспилотних летелица, авиона и циљева на малим висинама. То је средство електронске интервенције, сложени електронски систем, који у комбинацији са „Панциром“ нема премца у својој категорији. У руској ваздухопловној бази Хмејмим у Сирији 2015. године гледао сам како постављају Красуху 4: комбиновали су је са „Панциром“ и другим системима ПВО. „Красуха 4“ нема аналоге у свету, јер су Руси први у развоју средстава за електронско ратовање“, нагласио је амбасадор Србије у Руској Федерацији Мирослав Лазански.
„Красуха 4“ пружа заштиту командним пунктовима, копненим снагама, системима ПВО, као и важним индустријским и стратешким објектима. Овај систем је способан да „омета“ сигнал не само непријатељских радарских станица, већ и канала радиоуправљања беспилотних летелица.
Још једна врста руског оружја која је потребна Војсци Србије је противтенковски ракетни систем Корнет, који треба да замени српског Бумбара.
Светска премијера „Корнета“ одржана је 2006. године, током рата у Либану: тамо је показао своју ефикасност против израелских тенкова „Меркава МК4“. Корнет је потврдио своју репутацију током војних кампања у Сирији, Ираку и Јемену. На Балкану је систем Корнет-Е у војскама Грчке и Турске.
„Још нисмо имали Корнет, а потребан нам је, јер углавном имамо на располагању старе совјетске Маљутке са неком врстом локалне модернизације. Корнет такође пробија оклоп свих савремених тенкова. У својој категорији Корнет је најбољи и био би одличан избор за нашу војску“, рекао је Лазански.
„Словенски штит“ који чува српско небо
Још једна манифестација војно-техничке сарадње Русије и Србије биће заједничке руско-српске вежбе ПВО „Словенски штит“. Њихово одржавање потврдио је 7. јула командант противавионских ракетних снага Ваздушно-космичких снага Русије, генерал-мајор Сергеј Бабаков. Специјално за ове сврхе руска војска ће у октобру послати Панцир-С у Србију.
Коначно, 16. октобра 2020. године руски премијер Михаил Мишустин одобрио је нацрт споразума између влада Руске Федерације и Србије о отварању представништва руског Министарства одбране при Министарству одбране Србије. Као што је раније приметио руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко, стране усаглашавају документе, а питање отварања представништва биће решено до краја године.
Данас је Србија једина држава на Балкану која ради на војној неутралности. Очигледно је да је такво решење у материјалном погледу прилично скупо. Међутим, затраживши подршку Русије, Александар Вучић је успео да војску своје земље направи најнапреднијом на полуострву.
