КАКО СЕ ПРЕКО НОЋИ ПОСТАЈЕ ИКОНА КВАЗИЕЛИТЕ У СРБИЈИ?

Како је Ана Капор, ћерка писца Мома Капора, једним украденим текстом успела да скине све маске с лица оне тзв. друге, боље и пристојније Србије; или: како је у Србији могуће, ако си политички употребљив, да стекнеш статус нове опозиционе звезде која се рађа, чак и ако при том плагираш, лажеш, измишљаш?

Сем најезде потенцијално смртоносног вируса Kovid 19, ових дана је у Србији и нешто друго такође постало вирално – најезда опскурних, неостварених појединаца који по сваку цену траже својих “пет минута славе”, пише портал Antidot. У том смислу, више него илустративан је случај Ане Капор, ћерке писца Моме Капора. Она је на свом Фејсбук профилу недавно објавила текст који је, макар за кратко, преузео примат у шеровању по друштвеним мрежама, поставши тако, заједно с ауторком, нека врста виралне иконе у Србији. Лаковерни и пословично хејтерски део српске јавности, очигледно потпуно анестезиран и свикнут на слављење квазиинтелектуалних величина свих боја – а заједничко им је да потичу из редова лажне елите – олако ће, без икакве провере, преузети и даље несметано ширити садржај ове њене објаве, из дана у дан. Механизам производње (и промоције) нових ведета код квазиелите је већ добро познат: довољно је да неко почне агресивно да напада власт и тај, по аутоматизму, већ постаје “наш”, макар га до тада не могли и очима видети; у очима квазиелите, он је ипак подобан (случај Бошка Обрадовића, политички ангажман Сергеја Трифуновића).

Са друштвених мрежа, текст Ане Капор преселиће се убрзо у мејнстрим медије, а све с циљем да се подигну тензије и покаже како само у Србији постоје контрадикторне и непотпуне информације у вези с вирусом корона! Дакле, време је за још једну револуцију, говоре корисници друштвених мрежа, машући из удобних фотеља текстом Ане Капор као црвеном заставом!

Иако је своје дневничке записе водила у Риму, описујући своје доживљаје и импресије из италијанске престонице, оно што је Ана Капор написала у свом статусу од 22. априла многе ће инспирисати да у томе препознају шлагворт за наставак оркестриране кампање против свега што власти у Србији предузимају ради спречавања даљег ширења коронавируса (у светској медицини означеног као SARS-CoV- 2). Иронијом судбине, међутим, показаће се да, попут највећег дела што долази од ове лажне критизерске елите (њихове политичке, вредносне оријентације и свега за шта се наводно залажу), у позадини овог случаја стоји заправо једна велика превара и плагијат!

Наиме, оно што је “јунакиња” ове трагикомичне сапунице прећутала, јесте чињеница да је свој дневнички статус, без навођења извора, дословно преузела од америчке комичарке Adley Stump, добитнице престижне награде Grammy, која је у видео-снимку од 21. априла (премијерно приказаном на каналу Youtube 20. априла) навела дословце исто. Једним интелектуалним салто морталеом овдашње грађанске интернет квазиелите – која живи у непоколебљивом уверењу да поседује сертификат на знање о свему под капом небеском (а највише о општепознатим стварима) – критике упућене на адресу америчког здравства, америчке владе и лекара постале су, у њиховој интерпретацији, богомдане критике упућене српским лекарима и властима Србије!

У речима америчке комичарке њима се причињава да одјекује „капоровски“ стил приповедања, а сав алузивни набој тих туђих, украдених речи асоцира их на др Кона, Несторовића, Вучића, разних министара и уредника медија… У очима тих самопроглашених моралних арбитара нашег друштва то је сад већ више него довољан разлог да се те речи навелико шерују, цитирају и величају…

Ево како гласи инкриминисани садржај објаве Ане Капор:

А ово је два дана раније на свом Youtube каналу објавила америчка комичарка Adley Stump:

Једноставним поређењем, лако се долази до закључка да је реч о несумњивом плагијату; Наиме, Ана Капор је преузела и прекопирала срж идеје и стила од популарне америчке комичарке, што ће довести до нагле популарности њених објава, које до тог тренутка нису имале значајан публицитет.

“Феноменално!”, “Оборила си интернет!”, “Сви шаљу твоју објаву једни другима!”, “Ана, генијално све речено!”, „Види се напредак! Добре ствари брзо се шире! У почетку дневник је пратило десетак верних читалаца, а данас, после 43 дана 1,2 хиљаде читалаца! Таленат у најави!“, само су неки од типичних хвалоспева. Неће недостајати ни реминисценције на њеног оца Мому Капора: “Читајући текст, све време чујем у глави Момин глас. Иста она луцидност, бриткост, духовитост”; “Лагано, капоровски, фине нијансе…”; “Белешке једне Ане”. Мора се рећи да у томе има истине: и њен отац, Момо Капор, својевремено је оспорио коауторство Зуки Џумхуру, свом некадашњем пријатељу, чије име је једноставно избацио са корица књиге Зелена чоја Монтенегра; плагирање, видимо, није било страно ни овом писцу карактеристично лаког стила, који је Милорада Луковића Легију и његов Гвоздени ров стављао у исти ранг са Вијоном и Паундом, док је Радована Караџића поредио са Солжењицином. У том смислу, несумњиво, Ана и јесте достојна наследница свог оца.

Њен херостратски циљ је постигнут: ова плагирана објава привући ће значајну пажњу јавности коју до тада није имала! “Да ли је то управо оно о чему сам одувек сањала?”, поручује својим пратиоцима срећни епигон Ана Капор у новој објави на Фејсбуку. “Да ме воле, цитирају и препричавају?”

У том тренутку креће већ и вирално ширење њене објаве преко других друштвених мрежа (Twitter, Viber, Whatsapp). Дивећи се Анином елегантном, виспреном капоровском стилу (не знајући да је у питању крађа), немали број људи шириће и делиће и даље украдени текст, те се тако целокупна ситуација издиже са политичком намером на виши ниво: плагирани текст Капорове најпре популаризује телевизија „Nova S“ у емисији, бар за ову прилику прикладног назива „Ментално разгибавање“, потом га преноси портал, изданак исте медијске империје nova.rs, а за њим одмах и сајт telegraf.rs (на енглеском и на српском језику).

Али, у политичком смислу, најважније је погодити прави тон и праве речи у најподеснијем тренутку, што је Капоровој идеално пошло за руком у овом конкретном случају. Превагнуће, као и увек, политичка употребљивост изреченог, не и питање аутентичности, крађе и плагијата. Преко ноћи ће и Ана постати нова икона србијанске квазиелите, на исти начин као што су то, својевремено, постали Бошко Обрадовић, Сергеј Трифуновић или Зоран Чичак, бивши комунистички апаратчик и потрчко Мирјане Марковић, Биљана Лукић (водитељка естрадног посела) и Татјана Војтеховски (Пинкова новинарка и Курирова уредница), која се прославила организовањем “протеста на мостовима” током бомбардовања НАТО и претњама америчком председнику Билу Клинтону.

За разлику од оригиналне објаве комичарке Adley Stump – у свом стану уприличила је фарсичну конференцију за штампу, где се наругала контрадикторним упутствима како да се људи понашају током пандемије (при том се већ идућег дана на свом Инстаграм профилу јавно захвалила комичарки Nikoli Wissman на томе што је у свом видео-снимку, адаптиране, користила и неке делове из њеног текста) – Ани Капор ниједног тренутка није пало на памет да можда има нечег лошег (или неморалног) у томе што ће својом објавом обманути не само своје пратиоце него и целокупну јавност. На крају крајева, шта у томе има лоше? Битно је да се за њено име чује, слава је слатка макар трајала неколико сати или дана. Dolce vita у Риму је слађи уз славу, а лаковерност јавности је ионако неизмерна.

Nina Lorencin Wilson