Уставни суд Црне горе, у свом устаљеном крњем саставу, прекршио је неписано правило које важи у развијеним демократским земљама, да се битана изборна правила не мењају непсосреднмо пре или током изборне утакмице! А норма која прописује: ко има право гласа на изборима по основу пребивалишта, баш спада у битно правило које може имати огроман значај на изборну географију и отвара простор за злоупотребе. Да ли је могуће санирати насталу штету и спречити да гласачи, који никада стварно неће боравити у Никшићу, можда, пресудно утичу на избор локалне власти?
Наиме, одлуком Уставног суда од 6. новембра 2020. године укинут је члан Закона о избору одборника и посланика којим се прописује да грађанин мора имати пријављено пребивалиште најмање шест мјесеци пре избора. Та одлука Уставног суда условила је “сељење“ и „увожење“ бирача. Створена је могућност промене изборне карте у Никшићу . Та дискутабилна одлука и са становишта људских права европског права, које уважава и локалне специфичности и досадашњу праксу. А пракса у региону, па и у Србији, указује да је потребно шест месеци боравити и живету у Општини да би се стекло бирачко право на локалним изборима! Није спорно да је интенција савремених законодавстава – да се прошири изборно право на локалу, па чак и да се дозволи страним држављанима који имају боравиште у неком граду да бирију општинске власти. Многи сматрају да и странци са уредно пријављеним пребивалиштем треба да добију право да одлучују о локалним питањиама и проблемима, али то већ питање за неку другу расправу!
После јануарског састанка предсједника Уставног суда Будимира Шћепановића са шефицом делегације Европске уније у Црној Гори Оаном Кристином Попом, многи су поверовали да овај битан орган више неће бити више приватни сервис Мила, његове фамилије и партије. Задатак устаљено крњег Уставног суда, који због тога има озбиљан проблем са легитимитетом, је да потпомогне остваривање начела владавине права, а у циљу примјене европских стандарда, чије ће даље унапријеђење допринијети процесу започетих реформи у Црној Гори у њеном путу ка приступању Европској унији.
Као стручњак који се двадесетак година бави изборним правом, научио сам да изборна географија захтева праћење изборних резултата путем хороплетитиса. Хороплети су тематске карте које приказују неке информације по јединицама површине, бојењем или шрафирањем. Ако сте видели ишрафирану карту која приказује „како Црна Гора гласа по изборним местима”, видели сте хороплет. И тај хороплет се може утицати досељавњем тј. увозом бирача . Између осталог, и зато је посотојала она забрана од шест месеци боравка коју је Уставни суд укинуо.
Режим Мила Ђуконовића који има разрађене шеме за изборни инжињеринг (читај: крађу), досада се маестрално користио изборном географијом. Знали су да становништво Црне Горе није равномерно распоређено по целој територији и изброним местима. Неке општине заузимају малу површину, али у њима живи пуно гласача, а у неким великим општинама има мало становника, али су близу границе, па је могућ увоз бирача са Косова и из Санџака. По правилу, густо насељене градске општине заузимају најмање простора на карти, и у њима је већа могућност увоза гласача из дијаспоре. Сва ова правила изборног инћињеринга и закономерности важе и на микро плану – за месне заједнице на територије једне општине! Увозом сигурних гласача могуће су битне промене на картограму бирача, свуда , па у Никшићу!
Стручњаци за изборно право и географијуе, картограм дефинишу као карту која истовремено приказује и географске и квантитативне податке, тако што географски простор деформише да би се прилагодио некој варијабли. Могуће је, дакле, променити карту изборних резултата вештачким повећањем број гласача и променити псотојећу варијабилу. Географска карта и картограм показују исте изборне податке, и њихово праћење може помоћи у спречавању таквих изборних крађа!
Уколико дође до битнијег повећања броја бирача, онда на сцену ступају полиција, тужилаштва, други надлежни органи, изборни штабови, грађани… Морају се проверити да ли су у питању фиктивне пријаве боравишта и подносити кривичне и друге пријаве. И сви медији морају објављивати ако дође до такве промене изборних карата!
Чини се да је овај феномен нешто што не би смело да промакне надлежним органима , али и слободним и независним новинарима.
Чињеница је да се „увозом“ и „тумбањем“ бирача бришу постојеће демографске разлике између великих градова и мањих места, од старости, преко образовања, до социо-економског статуса. Тај изборни инжињеринг употпуњава неокрњена апсолутна контрола ДПС машинерије над најважнијим и најмоћнијим медијма. Ту не треба занемарити и страх као важан ослонац Милове деспотске технологије власти. Ово може довести до тога да имамо изборе који можда испуњавају минимум процедуралних законских услова, али које суштиниски тешко можемо назвати фер и слободним, јер кандидати нису имали исте услове, и упитно је колику су слободу избора уопште имали . Изменом локалне изборне карте посебно су оштећене групе грађана и партије које делују само на локалном нивоу, јер њима се битно смањује могућност да пређу изборни цензус . Исти понекад зависи дамо од неколико гласова. Некад и један глас може бити пресудан за освање власти у локалном парламенту!
Врло је битно уважити реалност : да постоји веза између тога где неко стварно живи и где гласа, али и какво је информисање преко јавног сервиса и других гласила! У мањем месту, на селима основни извор информација углавном је – РТВ ЦГ, која је без премца најнеобјективнија телевизија у Европи. Зато на све ово мора пазити недавно оформљени тим МУП, који се на превентивном и оперативном нивоу бави спречавањем и откривањем свих незаконитих радњи повезаних са локалним изборима у Никшићу, а све у циљу обезбјеђивања услова за слободне изборе. За постојање тог тима сазнали смо из недавне изјаве Генералног секретар МУП-а Зорана Миљанића. Он је обелоданио и да је Влада образовала Савјет за контролу бирачког списка, чиме су створени формални предуслови да се крене у процес унапређења бирачког списка.
Добра је за успсотављање фер и колико толико поштених избора, вест да је Министар унутрашњих послова Сергеј Секуловић, сменио је начелницу Службе за информационе технологије МУП-а Татјана Дробњак. Ова служба има део надлежнсоти код уноса бирача у бираћки списак и регистровања промена у истом!
Само све то није довољно, треба отворити четворе очи на терену, превентивно деловати и адекватно реаговати. Кривично законодавство Црне Горе прописало је цео сет кривичних дела у циљу заштитет изборног права! Кривичне пријаве су увек, битан елеменат почетак у борби за успостављање законитих, поштених и фер избора! Неопходна је поново помоћ малобројних слободних и независних медија који су на парлеменатарним изборима спречили објављивањем имена гласање бирача из дијаспоре, који су имали проблематично пребивалиште и признато бирачко право само зарад потреба Миловог режима!
