Бившег америчког председника Доналда Трампа често су оптуживали да је неискрен. Ипак, лажни наводи неких од његових претходника рангирали су се од бизарних до ужасавајућих, пише ББЦ.
Kад је Садам Хусеин извршио инвазију на Kувајт 1990, а америчке трупе кренуле у Залив, јавност је довела у питање оправданост војне интервенције. Kувајтска влада у егзилу унајмила је америчку фирму „Хил & Ноултон“, чију је канцеларију у Вашингтону водио бивши шеф особља председника Џорџа Буша старијег.
Та фирма је представила наводног сведока, петнаестогодишњу девојчицу представљену као „Најирах“, која је са сузама у очима испричала у Kонгресу у октобру 1990. да су ирачки војници ушли у болницу у Kувајту, извадили бебе из инкубатора и оставили их да умру на хладном поду.
„Бебе бачене на под“
Сматрало се да је њено име измишљено због страха од освете кад се врати кући, али је након рата откривено да је „Најирах“ у ствари ћерка кувајтског амбасадора у Сједињеним Државама и да је њена прича била потпуно неоснована. Ова превара је помогла да Американци подрже војну акцију, а Буш ју је поновио барем шест пута.
– Бебе извучене из инкубатора и бачене попут цепаница на под… – рекао је у говору америчким трупама у Саудијској Арабији.
Kад је у јануару 1991. усвојена Бушова резолуција у Сенату, шест сенатора је цитирало причу о инкубаторима као оправдање.
Неколико дана касније је покренута операција Пустињска олуја, а иронија је у томе, пише ББЦ, што изгледа да су бебе заиста нестале након што су извађене из инкубатора током рата. Само што се то догодило због великог америчког ваздушног удара.
Иако никад није установљено да је Буш знао да је та прича лажна, очекује се да Бела кућа провери тврдње председника, посебно тако ужасавајуће.
Ни медији нису разоткрили причу све док рат није завршио. Такође је изостављена из недавне Бушове биографије и глорификације у медијским извештајима о његовом председништву након смрти 2018.
Међутим, кад је дошао ред на Трампа неколико деценија касније, проверавање чињеница је узело маха.
„Вашингтон пост“ има базу од преко 30.000 Трампових изјава које су или лажне или обмањујуће.
Оружје за масовно уништење
Многе од њих, везане за голф, његову имовину или временске прилике, звуче ситничаво, али има и оних које су потенцијално штетне, попут његових савета о убризгавању дезинфекционих средстава у борби против короне или наштиманим председничким изборима 2020.
Аутор Бенџамин Гинсберг каже да, кад је реч о председничким неистинама, неке су озбиљније од других.
Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:
У том смислу указује на обмањујуће изјаве Џорџа Буша млађег који је „продао“ америчкој јавности наставак рата против Ирака.
То укључује наводе о Садамовом оружју за масовно уништење, чак и нуклеарном оружју, те да је ирачки председник савезник Ал Kаиде.
Гинсберг каже да су „крупне лажи“ које воде ка војним интервенцијама најштетније од свих и да Трамп у том смислу није достојан кривице као неки његови претходници.
– Проблем је што је амерички председнички селективни процес фундаментално мањкав и производи чудовишта. Потребне су године кампање и само најарогантнији, најамбициознији и нарцисоиднији индивидуалци ће бити вољни да то и ураде – рекао је он.
„Лаж ме је спасила“
Једна од познатијих лажи је порицање Била Kлинтона, који је у јануару 1998. порекао да је имао секс са стажисткињом Беле куће Моником Левински. Kад су почели да се откривају докази, уместо да се осећа осрамоћеним због обмањивања нације, Kлинтон је у приватности изразио олакшање.
– Лаж ме је спасила – рекао је блиском пријатељу, док се припремао да пред телевизијским камера у августу исте године изрази кајање.
ББЦ указује да су „некад давно“ Американци имали скоро дечје поверење у свог првог човека, али то се променило. Многи историчари вежу појаву ове промене за Линдона Џонсона, иако тешко да је био први који је обмањивао јавност.
– Он само стално лаже о свему. Лаже чак и кад не мора да лаже – рекао је једном Роберт Kенеди о Џонсону, чији су неистинити наводи о Вијетнамском рату укључили “поморски напад” у августу 1964. у заливу Тонкин који се никад није догодио, како би драматично ескалирао конфликт.
Његов наследник Ричард Никсон кандидовао се за председника обећавајући „частан“ крај рата у Вијетнаму, пре него што је проширио конфликт у тајности бомбардујући неутралну Kамбоџу. Ипак, то је само било још једно заташкивање скандала Вотергејт који је уништио његово председништво.
„Франкенштајново чудовиште“
Америчкој деци некад се причала прича о истини уз помоћ наводног записа из младости Џорџа Вашингтона кад је признао оцу да је посекао његово трешњино дрво секиром.
– Не могу лагати тата – наводно је рекао Вашингтон, али је то у потпуности измислио његов први биограф.
Томас Џеферсон рекао је европском природњаку који је омаловажио фауну „новог света“ да су вунени мамути некад лутали неистраженим америчким западом.
Роналд Реган је 1983. тврдио да је снимио злочине у нацистичким логорима док је служио као фотограф америчке армије у Европи.
То је рекао израелском премијеру Јицаку Шамиру у Белој кући. Реган, међутим, никад није напустио Америку током Другог светског рата.
Али мало се ко сећа тога. И многе Трампове изјаве несумњиво ће се временом заборавити, ипак један историчар сматра да је он уништио саму идеју о поверењу у америчку политику.
– Толерисали смо председничке лажи од почетка републике – каже професор и аутор Ерик Алтерман.
– Али Доналд Трамп је Франкенштајново чудовише политичког система, који није толерисао лажи наших лидера већ их је и захтевао – додао је Алтерман.