На основу дела хрисовуље цара Душана на којој је наведена локација Душанове задужбине професор Радослав Грујић кренуо је 1927. године у потрагу. Хрисовуља га је довела до клисуре реке Бистрице недалеко од Призрена, где су у то време харале Албанске и Бугарске банде. На назначеном месту је почео ископавања и убрзо су почели да израњају делови цркве, конак и други објекти.
Радослав Грујић
Радослав Грујућ (1878-1955) је био академик, професор Београдског универзитета, протојереј и оснивач музеја СПЦ, историчар који се претежно бавио историјом Српске православне цркве. Неправедно је оптужен 1945. и заборављен иако је био, заслужан за спашавање више хиљада српске деце и најдрагоценијих реликвија фрушкогорских манастира током другог светског рата. Тек 2014. године ова је неправда исправљена, када га је виши суд у Београду рехабилитовао.
Када је пронашао део хрисовуље цара Душана професор Грујић креће у опасну авантуру потраге за земним остацима српскога цара. Место на којем је сахрањен цар Душан све до почетка 20. века није било познато. Због тога је христовуља која се нашла у поседу професора Грујића била од невероватног значаја. У њој је писало да је цар 1341. године у клисури хучне Бистрице пронашао стару цркву Светих арханђела и на том месту подигао нову велику цркву “војводама небеских сила и чудотвораца”.
Свети Архангели, Главна црква, након ископавања 1927. године
Тако се Грујић упутио недалеко од Призрена и, на територији на којој су још увек харале албанске и бугарске банде почео ископавања. Од грађевина Светих арханђела није остало готово ништа после турског разарања у 16. веку које је наредио Синан-паша. Грујићевим неуморним залагањем и трудом светлост дана након векова заборава поново су угледали црква Светог Архангела, мања црква посвећена Светом Николи, као и конак и други објекти.
Мермерна плоча на месту
Душановог гроба
Фото: Никострат Саронски
А онда је, баш ту, у рушевинама манастира, у југозападном делу цркве, Радослав Грујић 1927. пронашао гроб са испретураним костима за које се испоставило да су посмртни остаци цара Душана.
Кости цара Душана су пронађене, али у тренутку нико није знао шта би тачно са њима нити које би то било место, достојно цара, да се оне сахране. А године су пролазиле…
Вративши се у Београд остатке цара Душана је понео са собом, прича каже, о обичној дрвеној кутији која је стајала у фиоци његовог писаћег стола. Из страха да не буду уништене током бомбардовања, Грујић је легао преко сандука и својим телом штитио остатке највећег српског цара.
Кости су касније пренете у капелу Патријаршије, а тек од 1968. у цркву Светог Марка на Ташмајдан у којој и данас почивају.
Извор: rasen.rs
